Просветни гласник

НАУКА II НАСТЛПА

Астрономнја новијега доба прати са све савршенијим средствима кретања небесннх теда. Одступања овнх кретања од чисто еднптнчнога кретања беху врло рано откривена — и одмах за тим бејаху објашњена теоријом, која је основапа на темељу закона гравитадије. Даљим усавршавањем посматрања показада су се нова одступања. Пажљивијом израдом теорпје укдоњена су ова одступања, и т. д. Можемо рећи, да је теорија већином претекла посматрање. т, ј. да је у напред означавада, шта ће се добити, кад се посматрање на згодан начнн изврши. Тако је Л.аплас одредио помоћу згодне дискусије окретања меседа спљоштеност земље, т.ј. он је за својим писаћпм столом не вршећи иикакву геодетску онерадпју, могао на основу извесних особина у положајима меседа на хоризонту тврдитп, да се мерцдијански пречник земље према екварторијадном има као 805:306! Зато , што се теорија пданетарпога кретања постепено развида, и што до сад остаје доста иосла на том пољу, не могу се у томе налазити приговори против закона гравитацпје. Тешкоћа теорије лежи у недостатку досадашњпх математпчких средстава. На основу ових средстава није до сад пошло за руком да се опште одреди кретање трију тела , која узнјамно гравитују једно другом. Овај славни ајроолем трију тела до сад није потпуно решен. С тога су математичари астрономн ирпморани, да се приближавају решењу апроксимацијама, које воде све опширинјим ресултатима, што тачније хоћемо да се теоријом прибдижимо истинитости. До сад се теорија са изузетком неких тајанствених нојава ннје дала нретећп опажањем, т. ј. посматрања кретања могу се савладатн јединим законом гравитације, и нема никаквога доказа, да ће икад бити друкчије. По неки радо наводе оне тајанствене појаве на штету закона гравнтације и као доказ, да тај закон није стваран. Но ми не смемо заборавитн, да се они појави јављају (и то у врло незнатном броју) на самим граннцама науке, тамо куда само мало стручњака допире, да се они јав ■ љају као ресудтат, иди, боље рећп, резидуум опширних радова, које мадо ко може контродовати. Ио некад се дешава, да се ппак нађе право објашњење. Тако је Даидасу пошдо за руком, да објасни нотпуно, на основу просте гравнтације, извесне неправпдности у кретању Јушггера и Сатурна, што је било дотде загонетно. Дакде је врло вероватно да ће поћи за руком објаснити на пр. и кретање иерпхелија Меркурове нутање, које се до сад с теоријом не нодудара. Највише ће можда бити потребнб у некпм случајевима узети у помоћ дедовање других сида, на пр. одбојних, можда и едек-

трпчних, при кретању дедића репа звезда репатица, или отпорне средине, као на прим. при Еикеовој комети. Ну врло је сумњиво, да ћемо икад морати заменити закон гравнтације неким другим, сложенијим, а да би првп био апроксимацпја с обзиром на други. Опрезнн пстраживач може, истина, донуститн могућност тога, алп ииак ће захтевати тачне доказе, нре но што ће нримитн просту вероватност. Гравитација је издржала и сувнше сјајне испнте, а дабисмо јемогдизбацитп с престолаваљда само зато, што наш ннтелекат ннје био до сада довољан, да потпуно развије све последице, које издазе нз њенога закона н из недовољно нознате нам конФигурације материје наше сунчане системе. Хоћу бар на једном примеру да покажем, каквим се успеснма може теорпја гравитације похвалитп, н да ли имамо право, кад сумњамо у чврсгину њенпх основа. Узећу прпмер, како су АДатз и 1,еуегпег одредили Нептуна. Елиптична путања планета — ако се при том не обазнремо на пертурбадије, које зависе од њнхових узајамннх деловања — одређене су са шест кодичнна. Кад су нам познате ове колпчпне, тако званн елемептн пута, које наравно онштн закон гравитације не одређује — јер су они, поред магериЈе, нарочите колнчине за сваку пданету, коју карактеришу — онда можемо, ако се не обазиремо на пертурбације, у свако доба одредити, т. ј. израчунати положај планете у простору. Обрнути је задатак, из посматраних подожаја ново откривеие пданете, каквнх се до сада сваке годпае некодико пронадазило, нзрачунати ел»менте њенога пута, т. ј. псстројити овпм подожајнма тачну елипсу. Овеј је задатак већ тежи, па за то се приписује Гаусу велика заслуга, што је он у свом делу „Тћеопа то^из" нзнео прости метод за решење тога задатка. При том смо непрестано апстраховали од пертурбација, које су друге планете произвеле. Узмимо их сад у обзир. Положајп планета, који су одређени по тачним закошша Кеплеровим, дају црву ариближност. На основу овако, паравно само нриближно, одређених положаја израчуиа се упиштавајуће дејство једне планете на другу, и тим скретање од ириближнога ноложаја — дакде, друга приближност. Нико, ко није сам такве рачуне изводио, не може довољно да оцени радну силу и истрајност, с којом астропом мора задатке овакве врсте решавати. Али у овом случају, ма да је пут тегобан, ми га ииак внднмо разговегио нред собом. Ако иак узмемо сад овај случај. Једна позната нданета — рецимо Уран — креће се но законима Кеплеровим, у некодико промењеним због утидаја