Просветни гласник

НАСТАВА

Али ни то није све. Да би 1вепкгаће објаснио гравитацпју, иди боље речепо , да би место простога закона гравитације конструовао из механизма којп он појпма, неки закоп нривлачења, он жртвује без размишљања основни прпнцип Физике, принцип о одржању енергије! Гравитација се мора објаснити, дакле, молекуле не смеју бити еластичне. Али нееластичне молекуле губе при судару неки део своје кпнетичке еиергије , а ова се Ве надокпађује! Ову грешку Твепкгаће сам прпзнаје! кепкгаће, да би само објасапо гравитацију, направио је од света једпу гомилу песка и прашине, нротив које су Демокритови и Л.еукппови атоми још величанствен сисгем. Сад нека се побрине и зато, да у овом своме свету објаснп нојаве тоилоте, светлости, електрипе, појаие хемијске, и сву игру молекуларних одношаја Пре но што он то свршн, позабави ћемо се с његовнм противником БеШпдзћаизсп-ом. ВеШпдзћаизеп претпоставља иростор, којп је неирекидно испуњеп саматеријом. У своме великом делу : „ 0ггипс12иде е1пег УЉгаиопзЉеопе (1ег Ма(;иг (1872.) — основе вибрационе торије прпроде — развпја он оштроумно мњење о конституцији материје. Материја, која нема по себи пикаквпх својстава, испуњава простор непрекидно, и потресена је вибрационим кретањем. ИнтерФеренцнјама таквих вибрацнја посгају просторпи делићп, који одговарају чворовитој новршпна — површнна без вибрацпје. — То је основиа хипотеза, о којој пећемо даље дуљити. Ну вибрације треба да се као кинематички иојави управљају но законима механпке, треба да вреде и законп механпке. Иначе губимо сву могућност дедукције. Али ми нећемо овде више да се задржавамо вибрационом теоријом ВеШп§зћаизеп-овом , пего ћемо прећи на његово тумачење гравитације, које је изнео у другом свом делу: Ваз КаеШзе1 с1ег ОгауИаИоп (1880 ) — загопетка гравитације. БеШпдзћаизеп-ово објашњење гравитације нпјејасно. Праматерија протканаје стојећпм вибрацпјама. Мн их можемо сматрати као ресултат интерференције двеју прогресивнпх впбрацпја, које су протпвнога правца. Материјално тело задржава и троши за се внбрацију, која му се прпближи, тако да вибрација из њега не може изићц. Остаје, дакле, само впбрација. која иде к телу, усдед чега материјални делпћ постаје средиште таласа, којп са свију страна на њега пааадају, п којн друге материјалне делпће задржавају, те пропзводе прпвидно иривлачење. После тако смедога излагања извођење обрнутога размера квадратз раздаљпне није ништа тешко.

Алп какваје то незнадачка аргументација! С много већим правом могао је ВаШп^зћаизеп рећи, даје свакп матерпјални делић као вибрациони атом, т. ј. као облик, који спдржи стојећу вибрацију у средишту таласа, којн се на све стране од овога средпшта разилазе. Кад би овн таласи, којп се шпре на све стране у иросгор, имали неки утицај на друге матернјалне делиће, онда би се овај утицај јављао нзвесно као привидно њихово одбијање. Збиља, где год се у нстинитостп јављају матерпјалнп облици као косиоци стојећих вибрација, тамо постају такви облицн средишта таласања, која од њнх све даље у простор иду, а ннкако попори, што непрестано гутају тадасање, које са свију страна нростора наваљује на њпх. Шго се тпче онога одбијања, н нехотице нам падају на памет радпометријски покушаји Сгоокез-ови. Дакле творцу вибрационе теорије пошло је за руком да објасни привлачење гравитације својим нарочитпм механизмом тадасања. То му је пошло за руком тиме, што је пре тога жртвовао све поуздане принцпне кпнетичке и механичке, а заменио их је нроизвољном манинудацијом, вибрацијама. Мислим да бп издишио бидо говорпти о важностц коју има овакво његово објашњење гравитације. У онште је главна мана свију објашњења гравитације та, да се гравитација објаш*ава илн непотпуно, иди врдо вештачкн, да се у место простога закона употребљава сложенп механизам, који већином иије довољан, и друго, што се узпма у обзир само објашњавање гравитацпје без обзпра на то, да ди се тим механизмом заводе немогући услови у другим гранама прпродних појава. Највећу пажњу заслужује мњење, које је у том иогледу пзнео чувенп енгдески Физичар С1егкМахЂгеП, коме се, као првом посденику Фарадијевих тачних назора о едектрини, не може пребацити, да је био пристрастан у погледу неносреднога деловања у раздаљину. Оп веди: „Кад видпмо, да једио тело делује у раздаљини на друго, онда исиптујемо обпчао, пре но што претпостављамо неиосредпо деловање, да ли нема између оба тела неке материјалне везе, и кад не нађемо уже, мотку пли ма шта друго, што може да посредује дејство између оба тела, онда дајемо првенство излагању тога дејства помоћу посредујућих материја пред пепосредним дедовањем у раздаљцну." Кад су на пр. два материјадна делића у везп један с другим, помоћу праве или криве могке, опда делују они вазда у правој дпнији један на други. Но ми објашњавамо то дејство силама, које имају своје средиште у материји мотке. Егзистенција ових спла изводи се само из дедовања спољ-