Просветни гласник

ИСТОРИ.ТА РАЗПИТКА И ЗНАЧАЈ ЗАКОНА О ГРАШГГАЦИЈ.1

них сила, а унутрашње су силе, по опште усвојеном мњењу, реаултанте сила, које делују између делића мотке. Тако и у овом случају посматрамо дејство између сба удаљена делнћа, које је постало непосредним деловањем у раздаљпну. Оно се може објаснпти помоћу великога броја сила, које делују између делића у врло малим одстојањима. Ну ми исто тако нисмо кадрп да објаснимо ове спле као и ма које друге силе, које делују нз ма како велике раздаљине. А ипак такво појимање и објашњавање појава наводи нас на то, да истражујемо особине мотке и да створимо материју еластичностн, коју бисмо били прегледали, да смо се задовољилп са објашњењем непосреднога деловања у удаљеиост. Последњим ставом уводи МахтсеП нов, врло важап моменат. Ми видимо, да објашњење извеснога деловања сложеним механпзмом има само тада вредност, кад нас доводи до других још појава, које мн иначе не бисмо опазнли, те пружа могућност, да и те појаве објаснимо. Иначе се узима само једна неразумљивост место друге, као што то МахтуеН у претходном ставу наглашава. Најпосле треба да обратимо још пажњу на другу врсту покушаја за објашњење, и то на оне, где треба закон гравитације нодвести под други општији закон. Изгледа да такви покушаји много обећавају. Закопи магнетизма п елекртине беху израђени по аналогијн закона гравитације, и многи се надају, да ће доћи време, кад ће ови делови Физнке псплатити науци о гравигацији своје дугове. Да је деловање сунца на земљу магнетно, то је већ Кеплер мнслио. Сад се не рачуна више на магнетизам, али за то је елентрина постала врло омиљена. Духовити 2б11пег израдио је врло смишљену електродинамичну спстему материје, по којој се последњи делићи материје састоје из елементарних струја, т. ј. из два електрична делића, положенога и одречнога, који непрестано у наоколо ковитљају. Он објашњава тиме јасно разне појаве и особине матернје. Али је излагање гравитације најлошије у целој његовој теорији. Електричне честице, положне и одречне, наравно да су једпаке. Њихово електростатичко дејство на друга два таква делића требало би по томе да буде равно пули. 2б11пег просто претпоставља, да привлачво дејство разноимених делића има малу нревагу над одоојним деловањем нстоимених делића — хим је гравитацпја готова! Однос ове сувише привлачне силе према електричној сили јесте по 2б11пег-у тако незнатан, да се не може електорометрима констатовати. Чудно-

■147 вато је, да се 2о11пег радује овој околности, која експериментално истраживање његове хипотезе чини немогућнпм! У другим покушајима прибегавају електродинамичким силама, и појаве гравитацпје хтелп би да објасне као последнце таквнх сила. Закони електродинамичкога деловања много су сложеанји и много су мање испитапн нарочито у дедуктивпом погледу. Електрнчне су струје покретљиве, јављају се и нестаје их, док се међу тим матерпјални делићи брину непрестано за свој опстанак — све саме прилнке , које чине ове покушаје врло проблематичким. Озбиљније моћи ће се оне тек тада узети у обзир, кад буду изложена деловања електродинамнчких струја на површини — нли можда и у унутрашњости — пндукованих небесних тела са истом тачношћу, каква се данас може постићи простим законом гравигације. Крајњи резултат објашњења гравнтацаје врло је неповољан, у том на име смислу, ако нам је до тога стало, да гравитацију објаснимо. У својој импозантној простоти противи се ова сила свима досадашњим покушајима, и великаје вероватноћа, да нам неће никада поћн за руком да објаснпмо гравитацнју. Збиља изгледа, да је човечји дух доспео до крајних гранпца свога сазаања, нли да бисмо употребили згодну слику — да смо се овде понели на врх једне од највећих виснна човечјега знања, одакле нам се јавља на све стране величанствен пзглед, али да се више попети не можемо баш за то, што је то највиши врхунац. Казао сам, да је то иајвероватније; позитивна наука истнна не допушта да се ово тврди као поуздана истина. Свакако ,је могућно, да ће поћн за руком, да се закон гравитацијеу неколико допупи, и тим ће се можда приближатн другим законима, те најпосле ће се можда пронаћи заједничка подлога, заједнички супстрат за све законе. Опрезни пстраживач неће такве покушаје без поговора одбацптн, али ће ипак бити врло смотрен и захтева, ће тачпе доказе. Под заставом закона гравнтације извојевала је наука толико сјајних победа, освојпла је толико неприсгупних крајева, да би заиста била срамна издаја, кад би пстражпвач лакомислено при пајмањој сумњи изневерио ову величанствену заставу. Под овом заставом ћемо мн, господо, изучавати иојаве електрипе и магнегнзма, а с тим у вези и нрнмену ових физичкнх дисцинлина у најновијој науци : у електротехници.