Просветни гласник

4 48 ИАУКЛ II

ПРОТОПЛДЗМА И НАДРАЖЉИВОСТ') од Едуарда Штразбургера ПРЕВЕО М. Симић. Једна од највећих добити, којом се последњих деценија имамо да похвалимо на пољу физиологије, јесте то, што смо сазнали, да је жилавотечни садржај органских ћелица, који протоплазмом зовемо, носилац свију животних ироцеса. Тнме је много добивено. Од једаред смо сазнали, камо треба да се управи наш рад, те да се реши проблем живота. Истина, ово сазнање имало је и своју негатнвну страну. Изгледало је, да сада нема више места простом објашњавању појединих животних процеса; при сваком задатку имало се рачунати са грађом и Функцијама једне супстанце, која је сама ио себи била загопетна, била као неко х, које се морало унети у сваку животну једначину. Пошто се сазнао значај протоплазме, пмали су испптивачи да што боље проуче њену грађу. Како сам и ја, колико сам могао, радио на том пољу, држим да сам у праву да са овога места, при ступању у дужност ректора, дам преглед онога што знамо о грађи и својствима протоплазме. У опште није прошло много времена, од како знамо, да ова супстанца постоји. Истина, дуго пре тога се сазнало, да су биљке и животиње састављене од нарочитих елемената, које називамо ћелицама; али се тек у току овог века почело озбиљније проучавати садржај ових ћелица. Ћеличин садржај заслужује назив „ћеличиног тела." Али назив „ћелида" нпје за њега створен. Овај назив постао је 1667. године. Увео га је енглески научењак Кођег^ Нооске, који је сложени микроскоп толико поправио, да су се добивале јасне слике увеличаних предмета. У осталом он није био биолог по струци, већ Физичар, и при описивању посматраних предмета стало му је било пре свега до тога, да покаже радну поДобност свога микроскопа. Он је између остадих предмета испитао и један комад обичног плута, и нашао је да у њему има шупљина, које су танким зидовима преграђене једна од друге. Један нарочити одељак свога дела посветио је грађи плута. Шупљине, које је у плуту открио, упоредио је с ћедицама у саћу, и назвао их истим именом. Овај назив задржан је и доцније. Обично пдуто, на коме је Коћег1 Нооске јчинио свој проналазак, јесте мртво ткиво. Од тренутка, Ј ) Говор, који је 6 / ]8 октобра 1891. год. држао Едуард Штразбургер, ириликом ступања у дужност ревтора на рајнском Фридрих-Виљемовом университету.

НАСТАВА : ——-> ■ ' . кад се на растовом стаблу потпуно развије, састоји се оно само из празних ћелпчиних простора, који су ваздухом испуњени. Дакле плутани комадићи, које је Кођег^ Нооске испитивао, нису имали правог ћедичиног тела; он је пред собом имао само ћеличине опне. И нрави оснивачи биљне анатомије: ^ећеппаз Оге« 7 и Марцедо Малпигије, чија су важна дела изашла нешто мало доцније од К. Нооске-ове микрограФИЈе, обратили су своју пажњу, при проучавању биљних ткива, пре свега на ћеличине зидове. Они су испитивали готово искључно потпуно развијене биљне дедове, у којима је права ћеличина супстанца потиснута уза сами ћеличин зид, и овде гради тако таиак слој, да се ондашњим оптичким средствима није нн могда открити. У осталом су оба ова оснивача биљне анатомије задивљеним сувременицима показади импозантне радове. Унутрашња грађа бвљака, о којој се дотле тек по нешто нагађало, бида је од једаред пред њиховим очима обелодањена, и рад је био тако потпун, да је морало проћи више од читавог века, пре него што је бољим замењен. Ако се траже узроци, који су изазвали ове радове, и који су учинили, те су Стгетлг-ово и Малппгијево дело изашда у исто доба, то се они надазе у нарочитим погодбама тадашњег времена. То не умањава заслуге Оге№-а и Малпигија, који су обојица били даровити људи. Ну при највећем дару урадили би они мало на пољу биљне анатомије, да им у исто време усавршеност стакла за уведичавање ноје дада могућности, да дубље продру у унутрашњу грађу биљака. Оба, подједнако даровита, испитивача постигди су оно, што се при ондашњем стању науке с ондашњим средствима могло постићи, и тиме су, још пре два века, показали, да је на извесним пољима испитивања природе горња граннца рада одређена радном подобношћу помоћиих средстава. Један је општији узрок, што су Оггете и Малпигије у исто време ставили себи у задатак, да испитају унутрашњу грађу биљака, док се вековима задовољавало прописима и коментарисањем Аристотела и ТеоФраста. Овај је узрок лежао у утицају нове ФилосоФије, која је потекда од Декарта и Бакона и почела ослобађатп духове од средњевековне сходастике. Побуђен овом струјом мисли, основао је Карло II. 1660. год. Краљевско Учено Друштво у «1ондону, са изречним задатком, да обогаћава науку непосредним експериментима и да ширп чисто знање о природи. Овоме друштву поднели су Оге^ и Малпигије исте године своја испитивања. Краљевско Учепо Друштво дошло је ускоро до необично ведиког угледа; онојеуправо увело у моду експерименталне науке. По лепом онисивању Масаи1ау-а: