Просветни гласник

449

крвоток, атмосферски притисак, стврдњавање живе, заузели су сад у духу публике оно место, које су пре тога заузимала дневна политичка питања. Снови о потпуном облику владавине уступили су место сновима о крилима којима би се могло летети од Тауера до вестминстерског манастира, и сновима о лађама с два кљуна, које не би биле разбијене ни за време најстрашнпје буре. Чежња за науком овладала је свпма сталежима. Изгледало је, као да наука треба да савлада све препреке, које стоје на путу сазнању. Сам Карло II. пмао је у ^УћНћаП-у један лабораторијум, и тамо је, како вели Масаи1ау, бпо далеко пажљивији и далеко више радио но у државном савету. Да би ко могао да важп као џенглмен, морао је знати да разговара о ваздушном шмрку и телескопу; отмене даме долазиле су у екстазу, кад је магнет иглу привлачио, или кад је комарац под микроскопом изгледао велики као врабац. Истина је научнички дух морао бити у толико површнији, у колико је био ствар моде. Ипак је у овом очигледном учењу лежала спасоносна реакција против раније вере у ауторитете. Том вреиену имамо да заблагодаримо за многе велике мислн и открића. Као што је оснивање биљне анатомије завпсило од оптичнпх помоћнпх средстава онога времена, тако је и у пашем веку дубље продирање у биће ћеличиног садржаја зависило од усавршености мпкроскопа. Њих је нарочпто уСавршио даровпти оптичар н астроном Ђованп Батиста Амичије пз Модене. Он је 1827. год. донео у Париз један микроскоп с ахроматичним двогубим сочивом и окуларнма, којп су већ већим делом одстрањивади и СФерну аберацију. П. Хартинг у Утрехту, најбољи нознавалац таквих инструмената у половини нашег века, казао је, да је један Амичнјев микроскоп из 1835. год. изврстан. Овај инструменат имао је 10 ахроматпчних двогубих сочпва и 5 окулара; најбоље је радио при 374-тогубом увеличавању, алп се чак и при 1120-тогубом увеличавању могао да употреби. У трећем деценијуму овог века растао је брзо број оптичких завода, који су градили добре инструменте, а у исто време била им је и цена мања. У Мајеновој фитотомији од 1830. год. говорило се већ у нарочитом одељку о ћеличином садржају; ипак се тамо не налази податак, који би се односпо на живп ћеличин садржај. Тамо се велп, да су ћелице, док је биљка млада, исиуњеае једном воденобистром, нровидном, безбојном илп обојеном течношћу. У ћелицама 8рГго§уга-е, једне копчасте алге, која се често налазп у слаткој води и која св лако познаје по зеленим пантљикама у њеном садржају, описано је већ ћедичино једро, али је просвкхаи ГДА .С1ШК 1892.

узето, да је то животињица, која живи у ћеличином соку. Тамо се веди: ,На 8р1го§уга рппсерз види се понекад у јесен, да у средини ћелице виси једна спљоштева округласта ћеличица, која је на унутрашњој страни ћедичине опне утврђена веома тааким разгранатим кончићима. Она има дугуљастоузани облик, готово је провидна и небојена, и утврђена је у средини изванредно танким концима, који су притврђени на унутрашњој страни мехурића, те изгледа као оно паук у својој мрежи. Околност, да се доиста у ћелицама брпго^уга-е налазе животињски наразити, наведа је Мајена, те је овај део држао за нарочиту животињпцу, која у ћелици жпвп. Такве је паразите Мајен доста у другим случајевима и видео, и само је погрешио, што их је довео у везу с овим деловима, који се пормално н9 .дазе у ћелицама. Циркулација „сока" у ћелицама Сћагасеае-а, коју је још 1772 год. открио Бонавентура Кортије, навела је испитиваче на овом пољу на мисао, да у ћеличином соку траже седиште нарочитих животних процеса. Кортије је видео, да се ћеличин садржај у ових као и у неких сувоземних биљака налази у непрекпдном кретању ; и како је он испитивао биљке из врло раздичитих група, то је било близу памети, да се запита, да ли ово није једна општа појава. Али његова проматрања била су сувише мало у вези с остадим знањем оног времена на пољу биологије, те се нису могле како ваља пи да оцене. Кортијеви врло тачни подаци нису били ни узетн у обзир, и били су скоро тако потпупо заборављени, да је ДудолФ Христијан Тревиранус, један од мојпх претходника овде у Бону (који је ту и умрво 1864. год. у својој 85-ој години) године 1807. морао по други пут да открије кретање сока у Сћагасеае-а. Ово кретање сока било је впђеио и у многих других биљака. Мајен сам посматрао га је и у многих водених биљака; ади се при свем том није увидедо, да је то једна појава од општег значаја. Па ипак закључује Мајен већ правилно, да је кретање сока изазвано снагом, која се надази у самом „ћеличином соку". Јер, вели он, ми видимо кретање, али не можемо да нађемо нчкакав орган, која га врши. Он мпсли, да је кружно кретање ћеличног сока слично кретању у сунчаном систему. »Овде узимамо мп, тако пише он, да је тежа плапета узрок њиховом кружном кретању. Ако прпменимо ову хипотезу на кружно кретање ћеличног сока, видимо, да се у томе нема да нађе нпшта против оваквог схватања. Изгдеда дакле, да је дејство живота у овом случају слично тежи; зато се може узети, ди је тежа општи израз живота вашег сунчаног сисгеиА". Трзвирааус, у сво58