Просветни гласник

454

НЛУКЛ н

НАСТЛВА 1

собност. Али је пут диФеренцирања у ћелице био обичан, и нећелични оргавизми ограиичепи су на извесне груне алга и гљива. Такве биљке имају један јединп ћеличин простор, који се може да прати кроз цело тело, и имају многа ћеличпиа једра, која се подвојеио налазе у ћелпчиној плазми, којом су зидови застртп. Један такав иећеличан организам достиже зпатну величину код дугачких морских алга — СаиЈегра, које рпболовац често својом мрежом вадп из дубипе јужних мора. Тело ових алга разчлањено Је сличпо најпотнупоје организованим биљкама. Оне су еаставцимп, на прилпку корена, \тврђепе на морском дну, имају таико, ваљкасто стабло, које пузи по морском дну, алн иушта на више зелеио дугачко лишће. Цела жива протонлазма ових биљака образује једну једину целину. Ова непрекпдна веза у целој живој протоплазми, која је Јсловљена недостатком ћеличипиз: зидова, није ипак допринела, да нећеличне морск<! алге достигну битно вишу оргапизацију него што су је достигле алге, састављене из ћелица. Јер пајвиши радови у организму нису дошли услед потпуне ненрекидпостп све живе протоплазме, већ услед ћелнчине грађе п њом омогућене поделе рада између појединих ћелица, при што потпунијој вези и што потпунијем заједничком раду ћеличиних тела. Одстуиајући од ћелица у животињским ткивима, јесу у биљака потпуно нротоплазмом исиуњене само мдаде ћедице још потпуно неразвијених ткива. Сраамерно остадом ћеличнном телу, јесте ћеличино једро у ових ћелица врл« велико, те и тиме показује какав значај има прг развићу. Такве ћелице, које се налазе још у ем^/ионадном стању, имамо прилику да увек посматрамо у биљном телу, јер, противно животињама, задржавају биљке ембрионадну супсганцу на крајевима грана и корена, и тако се непрекидно развијају. Из године у годину постају на овим вегетационим тачкама нове гране и нове жиле, ц тако се множи број чданова на биљном теду. Да и на овим вегетационим тачкама ембрионадни карактер одређ\је не ћедичина структура, већ једно дато стање иротопдазме, томе нас уче опет нећедичне биљке, јер и опе имају вегетационе тачке, које у свом понашању не одступају од вегетациопих тачака биљака, састављених из ћедица. Супстанца, која трајно отпочиње нове процесе при развићу, јесте овде као и тамо млада, још не диФеренцирана протоплазма; она одређује грађу ц чданање биљног тела. ОдстуиаЈући од обичне животињске ћедице, јесте пзрасда биљна ћедица обично шуиља. Њена иротопдазма сведена је на танак сдој, који се уз

сами ћеличин зпд налази, док је унутрашњост ћелице испуњена водњикавим соком. Кад Је тедо више организоване биљке раз1;ијеио, један део ћедица губи свој живи садржај, као што је то сдучај а у животињском теду. Такве ћедице одређене су, да као мртви едементи играју улогу у економији организма. Као шупљи, цевасти судићи спроводе оне на више воду, коју кореи узпма и која треба да до дпшћа доспе. Као конци с дебедим зидовима допрпносе већој чврстоћи биљног теда и образују пре свега гдавну масу онога што ми обично називамо дрветом. Свуда се у таквом мртвом ћедичипом скедету надазе жива ћедичипа теда, која регудишу и одређују рад мртвих едемената. Биљни део, који је само из мртвих ћедпца састављен, као плуто иди једрац нашег дрвећа, врши искључиво пасивне Функције. Као пдуто закдања биљку од окодине, као једрац има само да носи терет дрветове круне. У дрвећа, које никако нема једраца већ само бакуље, допиру живе ћедице у мртвом скедету до средине стабда. Истипа не све, ади мпоге од ових ћедица остају трајно жпве, тако да сам ја у бдизипи сржи једне 124-годишње букве, која је преко једног метра бида дебеда, посматрао живе ћедице, које су према томе достигде старост од 124 године. У дрвећа с једрацем живе ћедпце надазе се само у спољашњим слојевима дрвета. Ови слојеви образују бакуљу, н оддикују се од једраца отворенијом бојом. Ово виђамо на иашем расту, багрену, воћкама и четинарима. Затворенија боја једраца додази од материја. које дедају антисептитки и тиме чувају мртве едементе од трудежи. Где дакде нема живих едемената, који би могди да одстране штетне појаве, ту се природа побринуда на други начин, да се биљно тедо што дуже одржи. (СВРШИЋЕ СЕ)

ГИМНАЗИЈА И УНИВЕРСИТЕТ При.дог питању о ш^о^с^ој реФорми Еаиисао д-р Едв. Целер, РЕДОВНИ ПРОФЕСОР БЕРЛИНСКОГ УНИВКРСИТЕТА. (СВРШЕТАк) Да наука о уметности како у њеном ошптем тако и у историјском деду, или, другим речима, да естетика и исторпја уметности могу бити и без познавања старе уметности, иди да се ова може сазнати и без дубљег познавања кдасичне стародревности, њених језика и списа, то ваљда нико неће веровати. Ако би се пак икада чудатврдња,