Просветни гласник

КАКО СЕ ПРЕДАЈЕ ИСТОРИЈА

подобност, која се састоји у истицању „светлих" и прећуткивању ,тамних" појава из народне псторпје, али ево у чем је разлика: аустријско упутство вели, да „патриотско осећање не треба да буде тенденииозно изазвано у ученику; објективно и живо предавање развија у њему жељене симпатнје и животна начела." Нриступајући питању о нзбору, распореду и обради грађе по разредима, у упутству се примећује да је двојаки систематски течај давно већ признат за дидактичку потребу. Оба течаја треба да почну старом исторнјом. Тпм се путем постиже природни прелаз од простога к сложеному, јер покрај општега раширења грађе и сложености извода у другом течају упоредно с првим, — у току свакога треба да се очува извесна градација. Сразмерно с узрастом ученика, долази и поступна измена у групирању и објашњпвању; иста грађа посматра се с нових тачака гледишта. У течају ирва три разреда причају се легенде, цртају се виђеније личности и главнији моменти из псторије, нарочито грчке, римске и исторнје земаља у аустро-угарској монархији. Премда у излагању преовлађује биографскп елеменат (с почетка ученик прима срцем, по том умом), премда се излагање ограничава на нацрт неколико, по културно-историјском утицају важнпх догађаја, ппак то није онај нама познати епизодни течај. Упутство арепоручује да се важне појаве, које су постале једновремено или једна иза друге, везују у групе; излагање њихових последица треба да чини прелаз к потоњој групи. На тај ће се начин пзбећи испрекидаиост, а већ у току припремнога течаја ученнк треба да се навпкне да још несвесно прима историју, као непрекидни процес. У даљем течају само се проширују знања добивена у првом, али се ништа у њима не иоиравља. Иоследњи захтев чини нам се да је неостварљив, и упутство по томдолази у контрадпкцију, не донуштајући историјску критику легенада у старијим разредима. Ми у овом чланку нећемо улазпти у детаље програма; ограничићемо се само на опште опаске. У течају старе историје (II. разред) судбина источних народа којом почиње изучавање, обележена Је само општим цртама и групама око неколико лица историјских и легендарних. У историји класнчких народа, која се предаје са свим потанко, нарочито се преиоручује, да се ученицима да што јаснија слика грчке религије, да се што више заустави на Ликургу, Солону, грчко-перспјским ратовима и Александру Маћедоиском; његовим стварањем светске монархије завршују се предавања из грчке историје; у римској: „херојска" (не у тач-

461 ном нсторпјском смислу речи) епоха. тј. време завојевања Италије и пунских ратова, — предаје се подробнпје, него период од Граха до Октавијана. Да не би ученпци памтилн историјске догађаје сваки за се, с обзиром на главнпје периоде а да би се, на против, привнкли да слажу у свести различне или једновремене догађаје и стања као непрекидци ланац — препоручено је да се сузе границе старој и средњевековној псторији, п да се да карактеристика живота германскога до пресељења у вези с епохом владе Августове (у пеколико и ради паралеле између германских и рпмских обичаја и уређења), а да се слика самога пресељења тешње веже с постуннпм падањем имнерије. Упутство полаже мању важност на средњевековну историју (III. разред) у млађем течају, него ли на стару, а то због малог броја лица, која су пластнчки оцртана у самој исторнји; место тога оно препоручује прпче (не искључује ни легендарне слике из крсташких ратова, с упутом на њихову тенденцију). Напомена, да германска историја од X. века треба да је центар излагања, и да догађаје из других земаља треба додавати само као епизоде, оправдана је с њихове тачке гледишта, али за нас нема ничега поучнога. Излагању крсташких ратова треба да претходи општи поглед на хришћански и мусломански свет. Веомајеивтересан савет —истицати, упоредо с нредставницима војничке храбрости, пјунакеу погледу самопрегоревања, човекољубља и цркве. Овде се, наравно, огледа и особитост аустрнјске гимназије, као католичке школе, али је савет врло поучан. У почетку нове историје (IV. разред) главни је предмет изглагања судбина аустријске монархије, што је са свим оправдано светско-историјским положајем који је она добила у тој епоси. По томе излагање траје до 1789. г.; одатле у кратко. Млађи течај, као што смо видели из детаљнога прегледа, који је у ирограму, смјтоји се у главном из нацрта спољашњих догађаја. Али упутство већ и овде препоручује упознавање с важнијим Фактима унутрашње политичке историје и с политичким уређењем важнпјпх држава. У старијим разредима (V.—VIII.) учитељ, како се вели у упутству, треба да зида на темељу, који је створен у прошлом течају. Овде треба особиту пажњу обратитп на развптак нсторијскога начина мишљења, на разумевање узрочне везе међу појавама (Саиза1пехиз); изучавање исгорије п излагање појава треба да остане ирагматично; овде треба изнети политичко уређење, културне облике и покрете; ученику се излаже унутрашњи жнвот народа, да би у последњем ресултату могао разумети