Просветни гласник

472

НАУКА И НАСТАВА

метода — учење на иамет, и уз недовољно знање језика резудтат је за Бугаре могао бити врдо оскудан. Пример габровеке шкоде, у којој је била примењена данкастерска метода обучавања и појавиде се у брзо и школске књиге на бугарском језику, није остао без утицаја на пређашње грчке и дрквене шкоде; после кримскога рата покрет се рашшрио из градова и у села, где су се школе осниваде особито бдизу трговачких и индустриских тачака. Разуме се да овим школама није могда бити наклоњена турска влада, те од ње нису ни добивале никакве потпоре; оне су се одржаваде само средствима црквених општина. На челу је и даље стајада стара габровска шкода, која временом израсте у реалку са шест разреда, и сдична шкода у Пловдиву; по градовима се основадо још неколико школа, у којима су се многи могли спремити чак и за то, да своје образовање наставе гдегод на страни изван Бугарске. За Бугаре су имаде велику привлачност и Француеке и енгдеске шкоде У Дариграду. „Ослобођење — ведц аутор — уклонпло је препреке, због којих нређе није могдо бити природнога развитка, и многе ствари, које су пре тога биде остављене добровољном патриотском раду, сада су постаде грађанска дужност. У руској управи, за време окупацпје, било је особито одељење за народну просвету. Старешина његов, проФесор харковског универсптета, Дринов, родом Бугарин и знатан писац, старао се нарочпто о том, да отвори на ново школе које су биле за време рата затворене, основао је о државном трошку некодико средњих шкода, н увео једнолике наставне ирограме, државни надзор и стипендије." 1 ) Али још за дуго народна шкода није могла бити иравидно уређена. У прво доба је Бугарска још стајала одвојена од Румедије; у Бугарској су се министарства непрестано мењала, — за прве две године нроменило се равно седам министара просвете (један је министровао свега 17 дана!),само су се ређе мењади чиновници у министарству и наставници по школама. Док је, с једне стране, бида сувпше велика навада у школе у земљи и на странп, дотле опет, с друге стране, није бидо тако рећи ничега, ни спремних наставника, ни добро школованих ученика, ни школских књига, учида, закона, — особито пак шводских зграда. Тешкоће нису долазиде оздо, од становништва, наставника и ученика, нити од народних скупштина, готових у свако доба на жртве за просвету, него одозго, од управљача, обузетпх интригама, — било је међу њпма чак и отворених противника народног образовања (стр. 245.). !) Стр. 244.

„Основна настава проглашена је одмах у почетку да буде обавезна, у Румелији по органском статуту за сву децу од 7 до 13 година, у кнежевини нак начелно по Уставу, и посебице по закону од 1885. за сву децу од б до 12 година, под претњом новчане осуде за родитеље, стараоце или општинске председнике. Основна шкода („п-врвоначално училиште") пма 4 разреда («отделеша а ); настава (25 часова недељно) обухвата веронауку, бугарски језпк, основе нрнроднпх наука и домаће геограФпје и повеснице, рачун, цртање, гимнастику и певање. Школа се издржава помоћу општинском, Фондовима и нрирезом. Држава притиче општинама у помоћ сумом од 400.000 дин. годишње... „Школске су зграде биле у иочетку нросте чатрље и кровињаре, као и друге сеоске и градске куће. Иосле ослобођења подагнуто је неколиво стотина нових школских зграда, у вредности од неколико милпјуна, чему је н држава знатно притекда у иомоћ. Нова, из даљине видна, бело окречена школа чини сада први украс многим седима. „Иронисана шкодска година од 10 месеца одржава се нотпуно само у градовпма; у сеоским општинама се држп само зимња школа с течајем од 7 до 8 месеца, који се прекида с пролећа, чим настану пољски радови. Јавни се испит на крају школске годпне увек држи као месна светковина. Књиге су махом пракгичнне, јер је, уопште узевши, још у турско време било пзрађено доста добрих ствари. Књиге издају књижари, а не држава. „Тешко је било спремити наставно особље за, сваким даном, све већп број школа. Још пре осдобођења је било некодико стотина искусних н добро епремљених наставника, али је већи део тога старог нерсонала прогутада нова државна управа. Требадо је прихватити се најмлађега колена, омладине која је тек изишда из дечачког доба и која је у ондашњим школама попримада нека впше иди мање површна знања, Одмах дакде стану ове младиће припремати на привременим педагошкпм течаЈИма од 6 до 8 недеља за време шкодскога одмора и сем тога и, кад год је иначе бпло придике, скупљати их ради нових вежбања, У малим местима често није бидо угодних просторпја за то. Годнне 1879. надзорник берковичког округа обучавао је у ведиком седу Кутдавици (сада средиште једне „околије") сакупљене народне учитеље у сељачком оделу, с турском мастионицом за црвеним иојасима, у једној шумици на обалама реке Огоста, као некада Пдато под платааима своје Академије! Године 1882. у целој кнежевини тек 12 ироцената свих учитеља имало је више од 30 година. Сада имају четири учитељске школе с трогодишњим течајем: у Шумли, Лом-Паланци, Еазанлику и Ђустендиду, и сем тога уз многе средње шкоде има и годишњи педагошки течај." *) „За време окупације 1878.Ј9. било је у кнежевини само 1088 основних школа (међу њим 61 женска) с 1247 учитеља и 132 учитељнце, 48.404 ученпка с ученицама. После две године број се умножио за 277 школа: 1881. бидо је 1365 (женске ') Стр. 246.-247.