Просветни гласник

ЈИРЕЧВК О БУГАРСКОЈ

471

глед ауторов, као што смо такође нагдасиди, одлнкује се ведиком мирноћом и непрпстрасаошћу. »Народни живот бугарски — веди Јиречек — оригинадан је, ади је сада у са свим нредазном стању. Дуга изодованост за време тодиких векова турске вдадавине одржада је Бугаре на старинском ступњу. Мади саобраћај међу нојединнм нокрајинама и недостатак национаднога средишта ишао је на руку развитку месннх особитости. Готово сваки округ и свака доднна имају свој дијадекат, своје типове днца, свој начин одела, свој особени темнераменат и докрај остадога и своје особите мере и мерида. С тога врдо често путника изненађују неочекивани предази, на нр., пз идоднога округа трновског у пустињу туздучку, из богате и нанредне равнице пдовдивске у подудивље пданинске крајеве родонске. Осдобођење н нови подитипкн и економски живот учинидн су у овом поЈ деду промене, које помажу свеопштем модернизовању и пиведирању, просецањем друмова и жедезница, подизањем шкода и војном сдужбом. Ново се држи да је боље од старога. Изолованост забачених пданинских места прилази крају; месни говори, народне песме, одела, наравн и обичаји ишчезавају, и стара се предања потискују из народне успомене великом навадом многих нових утисака. „Деоба народа на пдемена није се у Бугарској сачувала. На свем Бадк. Полуострву ње се може наћи више само у планпнским крајевима на западу, особито у Црној Гори и Арбанији.... Неколики називи појединих делова Бугарске већином су или обична покрајинска имена или су изведени од днјалектичких особина народнога језнка.'' 1 ) Побројивши носле овога (у општем прегдеду бугарског народа, у другој књизи: „Н1е Вет61кегип§") поједина етнограФска имена (Пданпнци, Подци илп Подчене, Загорци, Отвт>денци, Шопн, Гупцн иди Гупалани, Ахрјани, Чеченци и т. д.), и означивши њихове границе, аутор говори за тим о бугарском језику, казује му основне црте, деобу његову на дијадекте (у гдавном три: источни, рупски п западни), у колико су они до сада одређени, па наставља записима о физнчком и морадном каракте РУ бугарског народа. »0 физичким особинама Бугара до сада још нема систематски прибраног материјала, премда у Угарској већ стоји уређена санптетска управа, и нразидна упнсивања у војску пружају довољно придика за научна нроматрања.... С тога се морамо задовољнти само неколиким кратким записима. оЈедноставнога бугарског типа нема, и, кад се не обзиремо на народну ношњу, Бугарина не можеш тако лако познати, као на пр. Јерменина иди ЈевреЈина. То је иосдедица народне мешавине, нз коЈе Је изишдо данашње становништво у времену цреко тисуће година. Гастом је Бугарин пре мали него ведики. Иланински становник на Балкану од Искера до Понта, а тако и сродни му сеЈ ) Стр. 53.-55.

љак суседннх равница крај Дунава и Марице, већином нмају мало, јако, кошчато и еластично тедо; високе, стасите Фигуре превлађују у низинама на Дунаву од Тимока до Пдевне и међу горштацима око СоФије, Гадомира и Трна. Дебели су људи ретки, много ређи него међу Турцима. Коса је већином мрка и оштра; људн с кудравом косом ретко се виђају.... П У средњем веку људц су носиди дуге косе и дуге браде, али су турскн обичаји то измениди. Дуга се коса може још видети у сељака, али не често ; већином се шншају кратко, у Западној пак Бугарској или код Хаскјоја брију све до коже. остављајућн само један бућ или перчин на темену. Пуштади су браду само попови и старци; сви су се други брнјалн, остављајући пажљиво неговане бркове. Сада пак дуге браде сваким даном добивају све више иристалица. Ове спољне појединости заједно с одећом веома сметају при оцењивању физичкога карактера источних народа. Новом човеку на Истоку ови подједнако одевени, очешљани и обријани грађани различних нацнја чине се као један народ; Бугари, Гумунц и кавкаски народи са својнм јагњећнм шубарама чнне на њ утисак сродних народпих племена. С друге стране, у први мах учини вам се сумњнво, да има какве год везе нзмеђу шкодованог Бугарина у цилиндру и Фраку, бугарскога сељака у народној ношњи с каднаком и мухамеданског Бугарина у кафтапу с турбаном на гдави, и ако сва три лица могу бнти из једне цсте жупе и своје одеће променити међу собом." 1 ) Даље писац понавља с новим прилозима ону карактеристнку Бугарина, коју наведосмо у почетку нз његове раиије књиге: бугарске повучености, умерености, штедљивости и т. д., што све улази, као црте своје врсте, у цедокупни народни тип, дајући му неку особиту издржљивост. Занпмљиви су, даље, Јиречкови записи о бугарској народној школи. Еао и друге појаве националне ослободидачке свести у Бугара за време турско, народна је школа у њих основана веома касно. Познато је да је њеном иоднзању много помогао утицај којн су међу образованијим Бугарима имале одушевљене идеје Венединове; ноименце Бугари којц живљаху у Одеси и Букурешту први ударише основ народној школп, подигавши године 1835-те школу у Габрову. Оно без икаквих школа није остајада Бугарска ни пре тога, од епохе средњнх векова, али најстарији обдик школе, тако звана „ћелија", ншчезла тек у наше дане, животарио је само уз неколике цркве и манастире и спремао елементарним начнном само људе за цркву: предавана је само писмеиост и училе се црквене књнге. Од почетка XIX века правилније су се школе почеде осниватн заузпмањем бугарских трговаца и грчких вдадика; али је наставни језик био грчки, >) Стр. 63.—65.