Просветни гласник

61*

ЈИРЕЧЕК 0

БУГАРСКОЈ

475

мадност, без сумње, криве разне погрешке и с бугарске стране, и где се једва може сумњати и о неким погрешкама с наше (руске) стране, — очигледно је да се у поступцима и расподожењу садашњих Бугара није могда не огдедати цела народна исиходогија, васпитана дуговременом историјом. Маса бугарскога народа неочекивапо, готово без икакве припреме, осетпда се на, једаппут у необичном положају, који је захтевао да се до краја напрегну све његове силе Физичке и моралне. Народ, још јуче бесправна раја, сутра-дан се нашао у слободшш јевропским уредбама; у исто време нашао се на једавнут у вртдогу јевропске подитичке омразе где га је, међу осталнм, Русији противна дипломација заводида перспективама политичкога му бдагостања и пдашила опасностима, које прете од Русије самој бугарској слободи. Ако су при том бугарски родољуби упадади у заблуду, и с друге стране мучно да је учнњено све, што би разагнадо ту заблуду и нзнело такав програм, који бп могао довести до потпуне сагласности. Бугари се ван сваке сумње надазе у потпуној нејасности и нереду прелазнога положаја, на који више пута удара гласом иЈиречек: тај се подожај огледа и на унутрашњим посдовима самога бугарског парода, а и на његовим посдовима спољашњим. Народ мора стварати из почетка све, што је потребно за цивидизован живот, кога још до јуче у њега није било: требало је основати и управу, и војску, и школу, и литературу, итд.; у многом је од самогапочеткаРусија пружила знатну помоћ, али је после тога народ остао сам на својим рукама и приносио је заиста ведпке жртве и удагао велике напоре, да уреди свој полптички и грађански жнвот. Јиречек износи какве су разнодике, достојне сваког поштовања, али у исто време и антинатпчне појаве нратиле овај рад друштвенога стварања; никакво чудо, ако су прц том бивале и озбпљне погрешке, особито кад је цео политички положај био у истини нејасан. У том су се морале показати и историске особине народне. Падом бугарскога царства и утврђењем турскога јарма народ је доживео ужасну судбнну: он је на једанпут изгубио све, у чем се показивао његов политички живот, и бпо је уведен У право ропство; виши образовани део народа био је или истребљен иди потурчен; средства за просвету су престала; масаје могла жнвети само одрекавши се свакога знака своје народне нндивндуадности ц претворившп се у просту радну снагу. Видели смо како се тек после неколико стотина годига, иод учицајем слабих одјека новога јевроп-

ског жнвпта, који допираху до бугарског иарода, у њему из нова рађа неки првобитни ступањ самосвести: тако је дубоко био загушен живот народни за време тих дугих векова турскога јарма. Ади је у народу бида ири свем том, јака, и ако скрпвена и елементарна, животна снага: народ се привидно задовољавао својнм положајем неодговорнога ропства; али у оном узаном оквиру, у ком је био затворен његов живот, он је чувао своју националност и примењивао своју снагу на упорни сеоски и другп рад, развијајући оне особине које видпмо у њему данас, после векова тешкога искуства. Писцикоји су изблиза видели бугарски народ сложно описују његове особпне: он је веома радљив; навикнут малим да буде задовољан, он је врло чуваран и, као што видимо сада, подобан је прилагати своје уштеђевине народној ствари; дуги јарам, необезбеђеност дична и имаовна начинилп су га неповерљивпм и скривенпм, и према свој повесници његовој нпје чудно, што се ова неповерљивост, удружена, наравно, са жустрим чувањем својих интереса, одзпва и у његовом најновпјем политичком животу. Заједно с гим он је неповерљив и према себи. Јиречек веди, и то, рекди бисмо, врдо праведно, да Бугари не маре за политичко Фантазерство; њихови су интереси усредсређени на непосредном им земљишту; здружити се с исгочном Румелијом упућивао јесам здрави разум, а изван садашње Бугарске њихове се политичке претензије простпру само (? — Прев.) на Македонију, где се у истини стекло неколико спорнпх елемената, који треба да се расправе у најбдижој будућности. У самој Бугарској иде процес унутрашњега преображавања: јевропски политички обднк учинио је могућним унутрашњи развитак, премда не без неких крајности; иза пређашњега потпуног немања своје школе и дуготрајне оскудице у средствима за впше образовање млади бугарски нараштаји походе туђинску школу готово по свима крајевима Јевропе, и прптицај новог образовања, поцрпеног у различним изворима, свакојако уноси гомилу нових појмова, које треба још допунити и прерадиги на домаћем земљишту, а заједно с тим стара непосредна иатрајархадност већ сада видио опада. Очевидно, врши се прилагођивање националних састојака живота и карактера новим погодбама политичке слободе и нросвете. Занимљиво је што се уз пркос подитичкој омрази, у Бугарској продужује морална веза с рускпм друштвом, која се показује у знатној раширености рускога језика п дитературе. Превео —р—