Просветни гласник

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

Проучивши са особитом усрдношћу животе краљева, г. Срећковић према другим изворима није показао ни довољно поштовање ни довољну пажљу. Неке је са свим превидео; неке је само површно додирнуо, па и то начином ненаучним. Византаеки летописци, као што су: Кинам, Никита Хонски, Ђорђе Акрополит, Ђорђе Пахимер. НићиФор Гргур, Јован Кантакузин, сачували су — како је познато — драгоцених бележака о јужним Оловенима XII — XIV века, и заслужују да их српски историк нажљиво проучи. Наш се нисац корнстио некима од тих бележака, али како је он нроучавао те знатпе историске изворе, јасно нам износе на видик цитати његови. Цитати се ти не наводе у оригиналу, нити на грчком језику, него у латкнском преводу, И уз то су ти цитати у облику тако нетачном, да нису ни узети из потпунога издања Византинаца, него из Отритерове компилације Метопае рори1огит, застареле, веома непотпуне, и претрпапе погрешкама (упореди стр. 157, 222, 280 и многе друге) За загрепско издање Мопитеп1а Ка^изта, Тлћп геГогтаШпит (књ. I, 1879; књ. II, 1882) г. Срећковић зна измоје књиге »Образовате сербскаго царства* (1882 год.), и по њој их и наводи у цитатима у другом одсеку Историје, али се он сам тим издањем нпје служио у првом одсеку. Исто тако он није имао у рукама спис дубровачкога историка Растића (КезИ), а у одсеку о Душану и тај се спис наводи по моме делу. Међу тим, и у писмима дубровачких архива и у хроници Растићевој (Сћгошса сН Каи»1ј, израђеној по тим писмима, има за српску историју знатних података. Даље г. Срећковић није обратио никакве пажње ни на хронику анонимнога дубровачког летописца, ни на Николу Рањину, што их Југословенска Академија издаде 1883, а веома је недовољно проучио и позната дела Орбинија и Лукарића. У књизи г. Орећковића нису поцрпени ни узети у рачун ни акти млегачкога и бечкога архива, који се тичу историје Србије XII—XV века. Нигде још у књизи не смотрих трага, који би показивао да се писац послужио актима зборника Љубићева (Мопитеп1;а зрсскапИа ћ181;опат в1ауогит тепсћопаНит, I) под бројевима 39, 84, 85, 89, 140, 189, 228, 293, 295, 297, 341, 367, 471, 539. Знаменити уговор међу Дубровником и СтеФаном Немањом од 1186 (Љубић, Маћедонског.* Његово јунаштво и победе ушде су у приповест, а био је мудар, дружеван, љубак и приступачан. У њему се хармонично била спојила депота телесна и мудрост душевна. У боју — најхрабрији ; на абору — најмудрији; у дркви —најпобожнији. Ето такав је младић — краљ приковао и задобио сва српска срда, и илемства и иарода и страпаца, па је остао у спомену и као мудар завонодавад. »Многе је напасти поднео у младости својој, одмногихиноплемених владалаца и других људи, али је он све њих савдадао, земљу обезбедио, и раширио (у царевини) до Атона, у Посављу, у Приморју, Адбанији и Грчкој".

I, 11, бр. 17) г. Срећковић је (на стр. 92), не знам по каквом извору, изложио веома нетачно. Те празнине, на које пружих прст (сем многих које нисам забележио), тим више слабе значење књиге о којој говорим, што се уз њих свуда види и потпуна непажња, или и немарљивост пишчева према новпјим јчсним пословима, којима је тај исти одсек српске историје разрађиван. Овде, онде још г. Орећковић у својој књизи упућује на мишљења старијих писаца — Рајића, Енгела, Суботића, и по негде се с њима препире, али се ни мало не обзире на поштоване високонаучне послове и расправе Мајкова, Јагића, Новаковића, Рачкога, Јиречка, Николајечића, Мијатовића, Руварца, Ковачевића, Павловића и других. Тако на прилику, у глави о СтеФану Немаљи не види се да је писац био познат с расправом В. Г. Васиљевскога »Изђ Исторш Византш XII. в^ћка" (СлаванскШ СборникЂ, т. II), где се, међу осталим, иалази разјашњење читавог реда тамних питања о првим Немањићима, или је са свим превиђен прекрасни посао Новаковићев „Земљиште радње Немањине." Проговоривши површно о богомилству за Немање (стр. 25, у напомени), писац није могао да поброји знатнија дела о тој јереси и о њеном значењу међу јужним Словеиима, и није споменуо ни класични рад Рачкога „Во^отШ 1 Ра^агет," итд. При такој дружби с изворима и књижевношћу свога предмета, лако је разумети што г. Срећковић у излагању поменутог одсека своје историје није могао да постигне ни потпуностп, ни тачности, ни потанкости, и што је, напротив, тај одсек препунио читавом врстом свакојаких погрешака, неправилних тумачења, чудноватих оцена и карактеристика. У њега не престаје нигде патриотична тепденциозност, у којој му је основна црта бугароФобство (упореди стр. 61, 194, 279), и том се тенденциозношћу и на овај одсек књиге спустила особита, ненаучна сенка. Ко би хтео да поброји све погрешке и нетачности што се налазе у књизи, и да се препире с писцем о свакоме његовом мишљењу или оцени, ваљало би да напише читаву књигу, и ако она не би била баш тако велика као ова пишчева о којој говоримо. Ја пак нити бих то марио, нити бих имао кад, те ћу зато и прећи на други одсек историје. II. Причање о времену Душанову хвата скоро 400 стр. (340— 730). Тај одсек књиге г. Срећковића изазвао је у мени осећања најтежа и врло мучна. У том сам одсеку познао своју властиту расправу о српском царству, али осакаћену, онакажену књижевничком руком српскога академика. Нећу се устезати да тај одсек дела г. Срећковића назовем просто неприкладном компилацијом, плагијатом моје раоправе оЈОжнне Славлне и ВизаптЈа во второВ че-