Просветни гласник

486

ПРОСВЕТНИ

у тренутку несреће. Просвета је почела да спрема руског сељака за ту борбу на друштвеном пољу, ну време је тако кратко било, рад је тако недавно почет, да сељак још није могао завирити у храм просвете ; он није прекорачио ни преко прага тог храма, у који је руски интелигентни ум знао да унесе толико величанствених дела уметности, толико светлих идеја, на понос себи и човечанству, а није умео да у њега уведе руског сељака. Та огромна маса, тај корен руског живота, лежао је до недавна времена закопан у земљи, По старим појмовима, то му је било место као сваком корену. Он је требало да даје сок, храну, ну куд је тај сок ишао и на што, то није била његова ствар. Шибљике су расле, цветале, калами су често доносили дивне, благородне плодове, а о корену ретко јеко мислио. Данас се корен почео спрематп да истера своје шибљике; ојачао 19. Фебруаром 1861. године, почео је да стаје на снагу, да живи својим животом. Бојати се, да му непогоде, као ова, сувише не нашкоде, да не пронзведу стагнацију народне просвете на тако опширном простору са становништвом, као некоје првостепене државе јевропске. Ако, благодарећи данашњој недаћи, прене читаво руско просвећено друштво, од горе до доле, ако загледа дубље у узроке овом стању, па прегне да просвети руског сељака, да га културно подигне, онда ће данашњи наук, који стоји толике милиуне рубаља и толике хиљаде људских живота, донети неоцењиве користи и држави и народу. РеФорма 1861. год., ослободивши тело руских мужика из тешког ига крепосног права, чека свој 'репЛаги, нову реформу, која би ослободила дух народни од окова таме и незнања. Друга била би достојна прве, а релативно и већа од ње. 1 ) Пређимо самим школама и разгледајмо питања: које школе највише пате у губернијама, где бесни глад, и шта ради руско друштво да им помогне. Без сумње, највише је пострадала слободна сељачка школа, Рад грамотеја престао је са свим, јер сељак нема шта да једе, а камо ли да плаћа учитељу да му учи децу. Зимска школа такође јако храмље у тим крајевима. Земства су принуђена да троше скоро сав свој приход да домогну на1 ) Да вдада мисли о ре®орми у том правну, могу потврдити ови Фавти : већ неволико меседи проносе се гласови о отварању министарства народае привреде, које у Русији у овај мах не постоји; новине од 21. марта јављају, да је департменту земљоделства предан на прегдед пројекат нове више агрономске и техничке школе у Мосави (једини за целу Русију виши Факултет за агрономе, петровско-разумовска академија због ђачких нереда стоји и дапас затворена); новине »Русс. Жизпк« доносе, да влада смера да отвори у свима губернијама савете народне привреде из дица, која се надазе у државној служби, а познати су са земљедедством.

родној невољи, па у то име укидају или смањују своје буџете намењене школама. Тако н. пр. читамо у „Недељи,» како управитељи народних школа јављају, да се земства налазе у врло тешком положају; сеоске општине не дају ништа на издржање школа, и ако тако остане, већина ће их престати радити. Куратор оренбуршког уџбеног округа доноси да је у два ујезда оренбуршке и пермске губерније стање ученика и учитеља »бол4е ч^мх печалвное« и да су тамошње школе, због материјалне оскудице, затворене још од првог октобра прошле године. Многе губерније, које су пре давале пример старању за народну просвету, смањиле су на иоловину расходе на народно образовање. Тако н. пр. казанска ујезна скупштина прекратила је даХу асигнацију средстава на недељне и понављачке точаје за ученике, који су свршили основне школе. Земство свјашког ујезда затворило је још у октобру пр. године 11 школа другог разреда и укинуло је у осталим награде ученицима. Иста судбина прати и многе сеоске библиотеке, које падају, јер народ нема новаца да плати залог, а и није му до читања. Како је са школама, које и сад раде? 0 положају њихових учитеља и учитељица не треба ни говорити. И кад су родне године, ти мученици добивају једва толико плате да душу одрже, живећи већином од оног што им сељаци дају од добре воље. Оеоске општине траже, да њима ко да, а учитељима како било. Број ученика смањио се свуда на половину. Оеоска деца, гладна и гола, потуцају се с оцевима по улицама и путовима, да испросе комад хлеба; многи ученици, којима је школа даље, нису могли да је похађају, јер не имађаху топлог одела, а многи зато, јер немају ни сад никаквог. Оцеви им продали све до кошуље, само да се породица исхрани до пролећа. У школу су ишла само ретка деца имућнијих сељака и сирогани, који се надају, да ће у њој наћи топлу пећ и да их она неће пустити да умру од глади. Извештаји о јадном положају школе, а још више ученика јој, затресли су сав образованији део руског друштва. Да оправдају донекле веру дечју у школу, притече јој у помоћ и црква, и држава, и земство и појединци, колико је ко могао, и колико је претицало од других, ширих потреба. Иницијативом св. Синода поче црква скупљати, осим прилога за становништво пострадалих рубернија, и прилоге за храну деци црквених школа и учитеља им. Крајем јануара пало је у ту сврху око 40.000 руб. За ту своту отворише многе дечје кухиње, дајући забадава топлу храну својим сиротим ученицима. Осим тога добили су манасгири налог, да одвоје један део свог имања на исги циљ; осно-