Просветни гласник

СИМА МИЛУТИНОВИТч, САРАЈЛИЈА

509

да ое са нексмицином једномисленикауклони у град одакле оде с осталима 16. октобра у Видин.") .Тедан биограФ' 8 ) вели, да је био н на смрт осуђен, али то се не потврђује. Из изгнанства врати се 3. декемора 1841., а 11. марта 1842. ггаше Вуку одговор на писмо, којим је тражио да може из Симине Певаније неке песме да узме, овлашћује га да може узети колико хоће, али с тим да и он из његове може узети такођер, када буде издао „собран-ћ ггћсама". 27. маја 1842. кнез Михајло, не гледајући на то што је он био с иротивницима, постави га за члана друштва Српске Словесности. ,в ) Тако је Сима био један од првих чланова овога друштва ; али као да не хтеде примити таку почаст из руку онога, чији беше политички противник, јер 1. јуна послао је молбу кнезу Михајлу, да га извади из друштва због рђава здравља ! 80 ) — Променом кнеза доби Сима за секретара министарства просвете. У ово време пада и његова молба министарству просвете, којом моли да му се одобри, да отвори «водолечиште в негде блпзу Београда, оснивајући без сумње своју тражњу на том, што је за бављења у Лајпцигу ишао и у ГреФенберг, у аустријској Шлезији, те слушао чувена хидропата Приеција и упознао се с његовим начином лечења. Молба му није усвојена, и ако је у Србским Новинама о том писао наводећи корист од тога «по сопственом искуству и уверењу." Тако у једном чланку прича, како му је жена имала дете мушко на сиси, па 9. септембра 1841. отишла у виноград. Када се вратила, дете тешко дише, а нос заптивен, па се и укочи. Сима употреби «свој" начин хладна купања и мокре крпе и дете се опорави. Ово му је дете, вели, рођено о Божићњем посту, 22. новембра 1840. године. 0 том његову лечењу ево још једнога податка. Сад већ _") У Србоким Новинама од 1840. године бр. 35. набр а Ј а ЈУ се она лица, »који се као противници народаи у београдском граду налазе", па међу њима Сима је 15. У 48. броју јавља се, да су отишли на турској лађи низ Дунаво. Певсије нико од њих није добио. ,8 ) Жена његова. У Седмици за 1858 напомиње се, да није 1840. године из зависти гоњен, нити с тога службе лишен. »Оп је као чудан човек и опда се нашао у послу и представл>ао себи неку опасност, које није пикако било. Свако је правитељство у Србији имало спраи њега особито призреније. А што је 1840. са другима незадовољнима отишао у Вадин, то је сам хтео и за то се после кајао. Да је оио осуђен, није такођер истина; а иије ни елужбе лишен био.« 8«{ Х Р " С ? е Н °вине, бр. 22., од 1842. године. ) Ова је молба штамнана тек по одласку кнеза Михаила, декемора месеца, у Србским Новинама, бр. 50. Потписао се Сима М. Сар. и Чубро Чојковић Чр. ПРиСВЕТНИ ГААСНИК 1892.

пок. прота Васа писаше ми : „Чнни ми се 1843. год. посетисмо га (т. ј. Симу): -{- директор Јова Пантелић, -ј- Др. Радуловић и ја у Београду, где је Сима сахранио свога првога сина, кога је а ја Рпезшсг лечио сам, као лајик хладном водом, те је дете умрло у купки још ; а Сима се тешаше оном пословицом: «Једна репа у сред лета, и та црвљива!» Ј. Игњатовић (Три српска списатеља 265) такођер помиње о Симину лечењу водом, и то овако : „ Још када је Сима са мном живио, више пута ми је говорио, да у Србији има један срез или округ, којега становници у опште имају неку нашљедну болест, и то га је једнако пекло, како би се то зло у коријену излечити могло. Трудио се да тражи томе лијека, распитивао је код људи у томе вјештијих за лијек, и на пошљетку дошао је до увјерења, да се поменуто становништво може опростити тога зла, само установљеним воденим лијечењем." После оно нешто књига, што штампа 1837. године у Лајпцигу, није све до 1844. ништа овеће издао ; али у том времену низ је његових радова просних и поетичних. У просним или се бави омиљеном му темом о водолечењу или се баца на иољопривреду, те казује, које је жито „најпробитачније" за земљорадника или се занима о грађевинарству и том слично. У песми његова се муса као да највише задржала на политици : ииз је политичких песама и песмица, ну о том у другом одељку ове радње. «Тројебратство« штампа као допуну «Србијанке" 1844. године, и то му беше последње дело, које засебно изда Из Симина приватна живота тога времена имамо само два три податка, по причању Јове Илића. Тако прича нам, да је Сима 1843.-4. године становао преко пута од делијске чесме (биће на оном месту, где је сада гостионица «Русија"). Преко од његова стана био је врт, у којем су се мачевали и борили младићи. Сима је по кад кад одлазио њима и мачевао се. Како је био здрав и снажан, било је често подоста муке, да се одбране од њега. 81 ) «Он је и био ходац за причу, јахач за хвалу, гађач међу најбољима, а пливач, којему друга није било." 82 ) 81 ) Дневни Лист од 1891. год., од 5. октобра. 8 ' 2 ) Мидићевић, Номеник.