Просветни гласник

510

НАУКА И НАСТАВА

Тих година доби за члана апелације, али у том звању оста само до 9. новембра 1846., када га са тога нривремена звања «члена II. отдћлешл АппелацшнопБ суда и разреше тако. «да се опет врати на његово место у попечителство просв4штеша ))83 ) Ј Илић нам објашњује тај ноступак, кад вели : «Једаред се начинила читава кавга у суду. Хтједоше да осуде на смрт њекога, што је на мјесту самовласно убио убилца свога брата, а Чубро не даваше да га осуде на смрт. „Откуда смо, вели, ми суђија пречи, да светимо брату брата ?» То рекав, изиде љутит из суда, и више се не врати у суд. )>84 ) На скоро по овом догађају, крајем 1846. или ночетком 1847., Сима по наредби владиној одводи у Кијев шест младића да уче богословске науке ; међу њима беше и садашњи српски митрополит Михајло (Милоје Јовановић). Интересан је овај његов пут, на ком се задржао више но што је требао. идући за свој рачун и у Москву и у Петроград ; он је то и описао пред своју смрт у неколико писама, и штамггао у Српским Новинама. Имајући на уму, да већини читалаца Српске Новине од те године неће бити прн руци, задржаћу се мало на том путу његову. Свега је изишло десет писама, а 11 је обећао, али га болест, после које и смрт дође, спречи да напише, јер сва је та писма писао, пошто је дошао у Србију. Прво писмо 85 ) датовано је под 15. јула 1847.: Сима је с ђацима пошао „парапловом" из Земуна у Галац, а из Галца у Одесу. у којој је нашао Платона И. Симеоновића проФесора. У том нам писму описује Одесу. као и степе идући из Одесе у Кијев на двојим ириватним колима. Друго писмо од 30. јула описује реку Буг код Орела, као и Кијев. Стигао беше баш у доба школског одмора, те остане ради младића а и ради „скоро наступајућег празника свете свеславенске лавре, а храма Успенија пресвете Богородице.» Описује и тај гхразник, те одушевљен пореди Кијев с Јерусалимом. Посети и Јов. Ризнића, родом, вели, из Сарајева, 86 ) а чи83 ) Оиај указ иод 1567. изишао је у 93. броју Српских Новина, а за 1846. годину. У том броју стоји и да је добио од Султана орден Нишан ифтихар. 84 ) Поменути Дневни Лист. Ј. Илић додаје, да је то бидо ]847., и да је Сима истерап био из службе, алн то се противи поменугом указу у нан. 81. 85 ) Прво је иисмо изишло у 60. броју, а последње 10. — у 98. и 99. 86 ) У Летопису Матиде Срп. 107., стр. 163. вели се,

новника код неке руске банке. Месец дана пробави, па се онда поштом крену заМоскву. На путу пробави шест дана. Треће писмо од 1. августа даје нам његове утиске о Москви. С( Кад угледам према себи славну царева столицу, која је и само ирвославно Кијево надвисити, паче л' заменити могла, прену се и плану ми са срца нова чувствовања и тек онима нодобна, када сам ја пз земунске грчке школе, не могав јој свршетка дочекати, нрејурио тајно и водом на чунићу, као Харонову, амо у Србски Београд, и у очину кућу к својим родитељима, што је чудотворна мишца Карађорђева послије четири столетија, сада топрв повратила и освојила била; она чим су ређа и дубља, тим су неизричивнија, и само се у чисте и свете усрдија каице излију на љубвом освештани олтар вековечне к свемогућему благодарности, како но су и ту моје овога магновенија.» На стану јс био код свога старога знанца Ј. М. Бођанскога, а посетио је и проФесора руске историје на свеучилишту, Шевирова, који му иоказавши трагедију Обилића рече : «То је ваше дело, знајте, да га ми имамо и достојно ценит знамо, а не само један Мичкевић." Доби писма из Москве за нријатеље у Петроград, тамо стигне после тродневна путовања, што исприча у четвртом писму од 15. августа. У Петрограду одсео је код Александра Николајевића Попова, писца о Црној Гори (у Шурналу мин. нар. просвете). Ту се упозна и са бугарином Захаријом Књажеским из Ескизара, а и са Надеждином, код кога је често бивао на поселу ; он је «често пред осталима иохваљивао наш Српски језик озбиљом, и наводио би за пример слаткога и простог изговора понајвише и понајприје ове ријечи: лено, бело, али прве ти је слогове тако презинутим усма растежући, да ме је од исте лепоте ријечи и слухоумилности чисто срам нападао, да ми је и плам образом пробуктивао, па и преко воље смејало ми се срце и лице, примећавајући њему и свим осталима, да се то никада у Србина не протеже толико, као у блејеће за својим јагњетом овчице ; али се је оно и опета онако повторавало најрадије, и то шале ради веће.» Посети и 'Борђа Алек. Карађорђевића. Забрањено је било кунати се у хладда је рођеп у Трсту. Рођен је 18- септеибра 1793., а умрво 14. новембра 1861.