Просветни гласник

499

вића, које је Српско Учено Друштво понудидо на откуп министарству просвете. Савет је нашао : да се ова деда могу откуцити и употребити за поклањање ученицпма, и за потребу шкодских бибдиотека. XV. Прочнтано је иисмо г. заступника министра просвете и црквених послова, министра иностраних дела, од 27. пр. месеца, ГШр. ВВ20., којим се шаље Савету на оцену дедо »Богатство и срећа", које је с руског превела г-ђа Анђедина Ннчнћка, учитељица, и понудила мнннстарству на откун, за нокдањање ученнцима средњих и вишнх основних школа.

Савет је одлучпо: да се за прегдед и оцену овога дела умоле г. г. II. П. Тлорђевић н Дим. Ј. Путниковић. XVI. Прочитано је писмо г. министра иросвете и црквених послова, од 1. овог месеца, ПВр. 3479., којпм се пнта Савет за мњење о квалиФикацијц г. др-а Ђорђа Протића. Савет је ирегледао молбу и документе г. Нротића, па је нашао : да г. Б. Протић има прописну квалпФикацпју за предавача у средњим школама, и то за природне науке, а погдавито за биолошку групу. С овпм је свршен овај састанак.

НАУЕА И НАОТАВА

СИМА МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈЛИЈА (1791.-1847.) од Ј0ОРЂА р*. ЈООРЂЕВИЋА (наставак) У тој невољп штампа „Неколике шесиице старе, нове, иреведене, и сочишене С. М. Сара1Лиом в , у пролеће 1826. године. Добивши без сумње још и помоћи са стране, а помогнут ХристиФором Хаџи-Јовановићем из Свиштова, 44 ) тадашњим медицинаром у Лајпцигу, издаде своје дело, најпре замишљено под ""зном Србијаде, под натписом (( Сербианка. )>45 ) Он у посвети ка првој части своје ((Србијанке," стр. VI, вели ово : „Теби, ХристоФоре Хаџи-Јоановићу!.... Теби, да ! Бугарину, Шиштовлији, мдадићу, јако-ученику, него и мојему, нечајано у највећему ми иедоумју нађеноме пријатељу, другу посвећујем ову српску посрочницу сопственога т руда. Мени су неколицина мога народа нај44 ) Иа Шистова, ведн К. Ненадовнћ, стр. 12.! О Христифору црича Малићевић у Поменику, говорећи о Сими, у напомени : Овај ХристиФор Хаџи-Јовановић учио је лекарске науке, и баш је онда иошао да полагке докторске исчите. Познавши се са Симом, и видевши колико му ваљају новцн за штампање Србијанке, да му све, шго је био спремио за своје испите. И тако сам остапе доктор бездипломе. Тај је ХристИФор, као доктор, после живео у Београду, и умрво је, овде, године 1845.« Милићевић не казује, од куда му ово. 45 ) За што је променио натпис, није мн иознато. Не стоји нричање Ненадовића К., сгр. 12., даје од 4. маја 182(5. почео издавати Србијавку и »неколико иесмица.« Њега без сумае буни датум 4. мај у предговору ва Србијанди.

пре, и прилично помогли, о чему сам довле и успјети могао, али докончати предузето прекратили би ми се достаци, а надежде сам, сприожалошћен, извјетрене, оташћене, и превариве морао видјети; него си ме ти чоекољупски, и себе-достојно утјешио, обећав и дав ми помоћ к допечатању настојећега." До краја новембра 1 826. била је и последња свеска Србијанке изишла на свет; али као да невоље Сими не само што не беху престале, већ се и умножише. Најбоље се то огледа у писму, које је писао Вуку о новој католичкој години, а с пуно горчине и у очајању. „Љубезни мој Вуче, Христос се роди, сада за свагда!" вели у писму, «Да видиш сад како ми је! погодио си ; нови год, нови живот, ал' за сретне; навалио свак', баш к'о хала на берићет, један другом очи да извади за новце, пак' сам се упудио, да ће и мене непремјено и брзо за врат, да ме образа, срца и душе стане. Осим типографу сто талира, што сам још дужан, толико друкуда, што су ми вјеровали којетко, и којезашто." Још му пристигла несрећа, што умре Александар I., те нови цар одузе и њему и оцу његову и осталима и ону худу цркавицу, коју су имали. Са свих страна несрећа : отказа му се и храна у стану, јер није имао да плати 20 талира за четири месеца. Сада мора душу да спасава постом и молитвом, вели, сем ако се не нађе «каква пиштољина, те још цигди