Просветни гласник

500

НЛУКА В

покучи.... залогај.» У таком очајању, оставши и без наоушнога хлеба, писа Вуку, молећи га и преклињући, да га избави из Лајпдига. Има 230 још примерака Србијанке, па је рад, да их протури. То би Вук могао учинити, уговоривши с неким: он тражи само новац за две стотине примерака, а даје уз то и „оно 700 мале у антрешељ", што је послао. Уз ово писмо шаље изакнезаМилошаписмо, али отворено, да и Вук прочита, па да пошаље. Кнез Милош, као што се из овога писма види, не беше му послао ни новац за сто примерака, а камо ли још што обећа да и штампу плати. 4 ®) На крају писма моли Вука, као претечу српске књижевности, да поради на продаји књига, и да му о том јави, па вели: К У оном сам ти писму наговијестио, да ћу од двога једно, а сада баш морам, што не могу остат' овај који сам... Србин, који се све и свим жртвовао сроду, ипак је мало, него се иште, зар и крајње, чест, ил' чемерни живот —. Не плашим се себи. одзнао сам трепетат', а није ме страшивица ни родила, нег' да само име Србина спасем, ил' безоскврњено низложим, кад сам га досад барем свијетла образа и спокојне душе носио и сачув'о ; послије кише јаиунџе је лише, и кад' се Тимон чоекомрсцем пренуди, учезава ... него, каква је иолза и брука пријан'ма Атинејцам?" — Зна да нема ни од кога помоћи, па би с тога желео чути заживота и глас Мушицкога. «Чуство-себе, у мени је тако, и толико увехнуло, да ми глава слети, чини ми се, не би крв ударила." Још чека глас, одговор од Вука, па ће онда можда и Вук последње иисмо од њега добити.... После овога очајнога писма, настаје прекрет за Симу. Он се избави из беде. Ко му је помогао, није ми било могуће у праву истину продрети ; могу нагађати, да имају доста заслуге за то: Вук Караџић и Јосиф Миловук. Биће, да му је овај откупио од Вука; јер у писму, — којим је послао Миловуку „Зорицу" да штампа, а које је пред ( ( Зорицом и и штампано - вели: „Вашу велику и чисту ревност к благу и просвиту Српства, нека се нађе когод и да уважи, поФали, и објави свремениц'ма, и потомству. Ја да сам '•) У 1шшг-у се вели, да је добио 250 талира аадар од кнеза Милоша, пре поласка у Аајпцнг. Вероватно, да је тада и обећао, да му штампу плати, а можда је када одговори (ако је у опште одговарао) ради посвете.

што више, до сиромашни и сиротни пјевун, знао би чим и како вас и принаградиг' за то ваше честито својство, али за сад ме извините, и окаж'те ми братољубја, сластопуно довољство, примив од мене ова неколика попјевка; наштампајте их срода ради, и дике му, ако за достојно нађете, нег' и о вашему трошку, пак и вама у ползу; ја вам дијела не тражим, ако ништа нејмам, вама је нужно то више имати, кад' употребљавате радо на умложење и подиг српскога књижества и просвештења народња."*') Школовање је Симино малено. Он је и сам то опажао, па се трудио да надокнади читањем разних дела, од којих му омиле, можда још у школи, митологија. Кад је стигао у Лајпциг, пун идејала и вољан за идејалисање, стане походити свеучилишна предавања, а с особитом пажњом слушаше философију код Круга, коме је спевао оду у име честитке нове године 1826. Слушао је и хомеопатију, <( т. је науку лјекарствену" по новој методи Ханемана, мислећи да то у брзо може научити. Пигао је о том и Вука за савет, који му стојички одговори : «Омеопатија би добра била, али се то тако одма не може научити, морао би човек управо знати анагомију, Физиологију и патологију. Ја сам ту почињао учити медицину, па ми се дуго учинило, а особито на анатомију нијесам могао да се навикнем." 48 ) У Лајпцигу се упознао с многим одличним књижевницима и песницима немачким, као са Хердером, Гримом, Уландом, па и са ТалФијом, која се користила његовим 4, | Тек када сам с радњом овом био готов, изаде из штампе Гласннк 75., у ком је штампано веколико врло интересних пмсама Вукових Мушидком. У пнсму од 25. јулија нађох објашњење, како се Сима избавио невоље, те овде у напоменн додајем: »О Сербианки Симе Милутивовића, нећедосте ми ништа писати; а сад може бити да вамјетамодошао и списатељ њезин. Да је он више од пола луд, ја сам то видео из вегови писама, што ми је писао изЛиписке, али да је уз то и рђав човек, то ^ијесам могао мислити. Знајући у какој је он биједи и невољи у Липисдн, замолим се зимус још с некнм пријатељима у Србијн Господару Мнлошу, да би му се помогло, на то Милош заповједи мепи, да му ја пишем да дође у Србију њему за писара, а он ће по том дуг његов у Диписди сав платитн. Прешавши ја из Бијограда у Земун, пишем му тако. Он с оним мојим писмом отиде Талфјину оду у 'Алу, те у име тога пута узајми 60 тадира, по том писмо покаже својим дужнидима, и тако се избави из Диписке, и дође у Веч, и одавде преко Цеште и Новог Сада отиде у Земун, да пређе у Србију. Но сад, на особито моје удивленије, иишу ми из Земупа, да је, мјесто у Србију, отишао у Тријест! Сад сами судите, колика је моја срамота пред Милошем, колика ли, свију нас у 'Али код Талфјина оца и у Л .ИПИСЦИ код остали његови дужника !* (стр. 306.). 48 ) Симино писио од Фебруара 1826. као и Вуков одговор од 26. Фебруара.