Просветни гласник

785

знајем ни једно његово исторајско дело, којеје он самостално израдно. Има нешто о потоњии члановима нородице Вранковића, али то не улази у II. књ. Срн Историје. После његове исправке текста Порфирогенитовог о границама, ја не могу да се ослањам иа његова историјска проматрања, као што су: Глубочнда, Равно и т. д. Спомињао сам г. г. Рачког и Иречка, а да ми је позиат рад проФ. Васиљевсћог, познвам се на мој чланак у Гласнику Ср. Уч Др. књ. 54., стр. 157, 165. 166, 167 н 169. Ето, како је олако ннсана критика! После овога, шта вреди ова његова реченица : „Тај одсек (први) нрепун је читавом врстом спакојаких погрешака, ненравилних тумачења (тиче се Вугара), чудиоватих оцена н карактеристпка. У њега нпгде не престаје натриотична тендециозпост, У којој је основна црта бугароФобство." Ове његове речи не вреде. Ево доказа. Он велл: „Упореди II. књиге стр. 61, 194 и 279. Ето да упоредимо. Па шта има на тим страницама ? Ево шга стојн на стр. 61.: „Првовенчани краљ, иоред ониса живота свога оца, оставно је пптања, упућена архијеп. Хоматенском Димитрију. Впд. Глас. XXX. Значајно је у одговору Хоматенског његово мишљење о срнском језику, за који велп, да је тај језпк необрађен, лишен логнчке вештине и т. д. као у опште свакн вулгарни (народни = $оиЛуа^1хг1) језпк. На стр. 30.: ^ уХшваи де гар $о^1уадтг> ог> у1Уо1ахе, г« Хеуегш ог>б1м, хсс1 (јгвХд." „Врло је неумеспо, што преводилац тих нитања ову реч ^о^Хуи^схгЈ преводи речију бугарски. Да ова реч овако не може бити преведена, него даје треба превести речју (просто) народни, доста је навестп ова два Факта: 1) У Спом. Српск. II. сгр. 19, где је напечатана сраска новеља. вели се: а ро\е1ја 1гас(;а ш уи1даге.... н 2) У Ееуепс1ау1а ра§. 259, велн се за ове речи: 2а ђо §а = рег Беиш, да су то уох Ви1дапса. Упореди ово са тумачењем речн „бугарштица" у моме „Чеславу". На стр. 194, у ирпмедби: <,вели се, дајеМилутин удао за Шишмана видинског кћер војводе Драгоша, која му родила сина М >хаала. Кад је овај Михаило дорастао до женпдбе, за њега Мнлутин уда своју кћер Неду. Михаило је имао брата Велаура т. ј. Велуша нли Белог Уроша." На стр. 279 стоји ово : „Тај корак (хтео узети Вланку) наведе Византинце, да га заваде с његовим зетом и васалом Михаилом вндинскпм. Овај васал срнске краљевине (год. 1324) отера своју закониту супругу, краљеву (Дечанског) сестру Неду, а узме Теодору, рођену сестру Аидроника млађег. Ово је урадно после, пошто му Дечапски помогао, да се попне на блгарски престо и иошто је прпдружио српску видинску земљу Вугарији." Ја молим свакога разумнога научника, Бугарипа, Руса илн Немца, нека каже, у чему је ту бугарофобст кЈ ?') Ту нема ни сенке бугароФобства, него су то историјска Факта, која нико нпчим не може ноништнти. Он каже: „да се препиреш с писцем вал>ало би написати чптаву књнгу. То не марим нити хоћу." А ја опет велим: извол'те, г. Флорински. .') Ето, кплико вреде они наводи страница, на које он упућује читаоце! просвмни глаоник 1892.

Све су ваше замерке такве, какве су ове три наведене. Немам потребе да их обарам, јер се саме обарају. Ено критике, а ено моје књиге, молим читаоце нека упореде сваку његову злмерку, на ће моћи сами изрећи свој суд. IV. У књпзи: „Визаптија и јужни Словени" г. Ф. онисао је политпчку Душанову историју. Камо лепе среће, да ту његову књигу иисам ни читао, јер сам н без ње више од десет година специално предавао српску нсторију. Г. Флорински вели: „Тај одсек књиге г. Срећковића, изазвао је у мени осећања најтежа и врло мучна." На то му одговарам: Кад сам прочигао његову раснраву о Душану, у менп је она изазвала онаква осећања, каква је осећања изазвала и код Ђуре Данпчића. Г. Флорински пије хтео писати велпку [;њигу, да моје наводе понпшти, а ја сам опет иаписао већу књигу, да све његове, за које сам налазио да су погрешин, исправим. Ето зашто су умесне његове ове речи: „различни су задаци наши, различита су средства и методи наше радње. У таквим ириликама може ли бити међу нама каквога год ученога разговора?" Ето зашто ја писам хтео рећи нн једне речи о тој његовој расирави, јер је оиа у целинн теидепцпозна. Што се тиче Фактичне стране, ту он пнје могао измишљавати Факта, као шго нисам могао ни ја. Ту немамо ни ја, ии он, никакве заслуге. Заслуга је у ономе духу и правцу, на који су пачпн разложена и образложена Факта Душанове радње. Предавао сам о Душану више од 30 годнна; специалпо срис<су историју предавао сам више од десет годчна. Колико се њоме г. Флорпнски заннмао, не знам. Душан је ратовао с Грцима около 20 година и заузео већп део њиховпх земаља, Епир и Акарнаиију и т. д.; два иут је ратовао с Угрима; упао је у Восчу и прогнао бана босанског; био друг и савезник Кантакузенов, а доцније су постали противпици; у два маха сукобио се с Турцима; Кантакузен нобудио Калисга да баци анатему на Душана и на Србију, под изговором да се удружио са западњацима; спремао се да као воЈвода хришћански сузбпје и ирогна Турке и дошао у додпр с папом; хтео да осваја Солун п Цариград, али ннје имао Флоте, са чега је сгунио у нреговоре с Венецијом, која је онда билч на мору оно, што су данас Инглези; створио сриску нећску натријаршију и српско царство; унутра угушпвао немире и издајстка ; издао законпк ; кренуо се на Царигрид и умр'о у путу, у 45. годинн живота. То су исторнјска Факга Душанове радње. Говорнтн о Душаиу, значи нзложитн ио хронолошком реду сва та Факта, објаснптн пх и довестп у склад са ондашњим оишгпм историјскнм стањем. Тако сам радио пишући и арву н другу књигу српске историје. Овде морам најпре рећи неколико речи о освајању класнчкога земљпшта и онда се вратити на критику. Није лако чинити освојења на класичком земљишту. Римљани победише Грке, алн свп образовани Л.атини проговорише грчки. Дивљи Германцц 101