Просветни гласник

786

критиеа и БПБЛПОГРАФИЈА

освојпше западну римску територију, али потурпше свој језик и јавн се нова датинска раса. Словенска племена населише источну римску лмперпју, нреведоше на свој језик свете књиге и готово сва словенска племена прнмише тај језик и створише словенску црквену књижевност. Између сдовенских племена једино српско племе православно, ла1 'ано, мало по мало, градећи цркве и манастнре, градове и замке, успе да уједини сва племена на балкавском полуострву, па створи патрнјаршпју и царство п спремаше се да заузме Цариград, иод вођством цара Душана. Унутрашњн раздори и свађе срушише створено царство. „Нпје српско царство срушпо спољни непријатељ — сведочи један компетентан писац, — него су га сами Срби оборили. То је доказ, како је тешко на класичком земљишту стваратп националну државу. Српска династија Немања нзвршпла 1е тај огромни задатак. Душан је ослободио Словене и учннио огромна освојења. Његовп сувременици нпсу могли прекувати у глави такав огромнн н грандиозни преврат и преображај световни и црквени. У томе брзом преображају налази се неспоразум наставших заплета и пропаст царства. Да се вратимо крптици. Факта Душанове радње позната су како проФесору и академику, тако и свакоме, ко се заннмао тим питањем, па н критичару. Разлика је у томе, што је он своју расправу о Душану издао ире, него ја II. књ. историје. Факта су ту. Нити сам их ја измисдио, нити мој критичар; но су наши „задаци разИсторија срп. народа II, Стр. 375. Текст и цитатн У тексту се описује бан босански Стеван Котромановић. Доле се цитира ВаШис, Тћешег, Гаг1а(л и Биссап. Ја све те књоге имам у мојој бибдиотеци. У мене није цитиран 1|ји1лс: Оргз јид. з1оу. Стр. 381. Прпмеаба 2. Навод из Кантакузена: спор око „ иограничне земље ." Моји ђаци знаду, да им сваке године критички нрочнтавам све што у Кантакузена п другнх нма о Србијп. На 381. страиици одређује се време рата с угарскцм краљем 1334. г. и разлаже се, зашто је Душан нагло закључно содунски мир. Није с тога, што је убијен Сиргијан, него с тога, што су Угри нааали на Србију. На стр. 383. чини ту исту прпмедб\ само о Тћетег-у. Међу тим на стр. 382. ја сам похвадио Флоринског за његово мњење, да су од Драгутина, до смрти Душанове, Мачва и Београд били у сриским рукама. То није хтео да напомене, а ја сам га навео с тога, нека се он преппре са нашпм историцима, који нишу сакате критике. Стр. 384—387. На стр. 384 цитат гдаси: Флорнпски. 269. Кез1л (у цитату): Ма И Ги пброз1а сће 1а ргоутма ега з1;а{;а сопсезза соп §шгатеп1о, сои аззепзо с1е ћагоп1 е сои т1егтеп!;е (1е Ра1агјп1, е! оИхе с1о (1а 1и1 шеЛеешо <Н пиото сопГегта1а е<1 арргоуа!а 1а сопсезз1опе (1а1И 8оугап1 (И Каиза.

лични." Ево примера: Историци ппшу о Александру велнком, о Ханибалу, о Наподеону или о Атили. Нодаци и Факта су нозната. Има таквих псторика, код којпх су то необични и велики људи, а има их, код којих су то бичеви божјп. Тако је код г. Флоринског Душан „мечтатељ и узураатор"-, а код мене је оп ведики човек, највећи српски вдадар, законодавац и генпје. Критичар ме беди да сам, пишући о Душану (јер он је само о Душану писао), њега покрао и написао „ комаилацију и алагијат ," премда се нису могле „подесити" његове мислп са „ мојим сраским арокислим аатриотизмом а моје се опет мпсли нису могле „подесити" са његовим „ мечтателством" и „узуриаторством." Ако је Душан бпо узурпатор, што је био освајач и што је основао српско царство и српску патријаршију, онда шта су сви онп владари, који су основали Инглеску краљевину, Фрапцуску пмперију, Германску нмперију или руско царство и руску иатријаршпју, ндн шта је бугарски цар Симеун, којп је освајао земље византиске царевине нди Асењи, који су основалц самосталну бугарску државу и трновску натрцјаршију ? Надам се, да је код свакога јасаи одговор. Он је пзустио две речи: „ комиилација и алагиат" и навео је све, што је могао павести да то докаже, што кад би се на онаквом основу могдо изводити , онда не би било на свету историка, кога не би моглн назватн „ комаилатором и алагиатором." Да видимо те његове наводе. Јужни Словени и Византија II. У њега цитиран најпре 1,јиМс, онда Тћетег, 1,иссап и Гаг1аИ. Је ли то крађа ?

Је ли г. Флорински узео под мононод писце исторпјске? Нека сваки упоредц та два навода. Њему и преводнику критике вазда је криво, што сам на тој страницп рекао: да је штета, што није било Србина способна да ваставп Данила. За доказ тога навео сам, да нродужитељ не зна ништа о Душану, кад ведп: „сконвча се вв старостп." У његовој књизи номенутп навод раздикује се од мога у томе, што сам тај Тајнеров навод споменуо само с тога, да се впдн, доклен је доаирала граница Душанове царевине, а г. Фдорипскп је навео читав цитат како гласи на датннском језику.

Његове књиге стр. 268 — 270. Ја сам га сиоменуо, алн се ту налазе н цитати из Мопишеп1;а ЗегМса.