Просветни гласник

101 '

КЊИЖЕВ11Е ОВЗНАНШ

787

Иод 2 стоји: Моаишеп1а Кадизта I. 86. 153, 156, 163, 172, 175, 262. Ог1з1П1 262. КезИ под годином 1333. Флор. 268. За тим под 4 опет: 257. Флор. 269. Цитати су јасни. Ту ве треба никаква говора. Ово, што сам рекао о овој страници, важи и за све остало до 387. страниде.

На стр. 402 — 404. Ови цитати унућују на изворе: Кавтакузена, Григору, Лукарића, на Жовоте Ерзл>. и Арх. од Данила, па Клајића и Љубића, на Ас(;. Агсћ. Уеп. Ту се каже за Душана, да је „ веома смотрсно радио.* Доле сам, у цитату, навео мњење г. Флоринспог као неумесно, јер ов хоће Душана да представи као неку удворицу, говорећи „да иоласка самољубљу ресаублике.* 432. Налази се уговор преписан из Грегоре, закључен између Душана и Кантакузена на грчком Језику.

219—215. Овде је он описао Александра као независног цара бугарског. Овде и да хоћу, не могу од њега ништа узети, јер сам навео суиротне цитате, који тврде, да је Александар био Душанов васал. Стр. 215—219. Г. Флоринскн доказуЈе и описује Александра, Душанова шурака, као независног цара. Позива се на: КевИ, Биссап, Сап!;. Оге§. и ОгМпа.

83. И код њега се налази уговор пренисан из Грегора на грчком.

Зашто ја не бих смео преписати из Грегора тај уговор? Он је наведен с орнгинала за то, да се докаже, да Је о томе лажно Кантакузеново казивање. У осталом, ту се говори о Хрељи као Србину,

који је сазидао Риљски манастир и у њему сахрањен. Хреља је бпо из Панађуришта, а по г. Флоринском у Данађуришту и Меленику нису Срби, него Бугари.

435. Ја Сћм Грегору два пут прочитао. Кригичарево цитпрање страница напомиње мп једног нашег писца, који, на моју примедбу, да се може доказивати невпност Вукашинова, пошто се најпре докаже лажносг три сувремена извора, пменујући на памет цитаге, а он ми наивно одговори: Ћ Иа зар сте ви и то читали ?*

84. Ево шта га овде једи. Он вели: „Хреља се покорио Душану и предао му Меленик, који је недавно нред тпм отео од рођака Кантакузенова Јована Асења." Како је смео Душан отети Меленпк од Асења? На тој страници могао сам и не спомињати г. Флоринскога, али сам нарочито то учинио, да се види протавуречност његова о Душану и Кантакузену. Последњег назива „злоиолучан", а он је у ствари бунтовник и узурпатор, а не Душан. Што се тиче примедбе, њу сам иснисао из Грегоре, јер тако не казује Кантакузен.

У критици г. Флоринског, има свега тридесет нодатака, да докаже „ комаилацију и алагиат" моје II. књиге. За њих 15 велн, да су узети из његове I књиге, а за других 15 вели, да су узети из његове друге књиге. Међу тим, пије нигде могао оборити у мојој књизи доказане и иоказане ногрешке његове књиге. Таквих наведених погрешака набројано је више од 20. Ја ћу их мало д?ље навести. Што се тнче његових позива иа I. његову књигу, па њих нећу потрошити ип једне речн, Јер су то подаци из опште историје, којих већину зна сваки одлпчан гимназиста-матурант. Од осталих 15 навода нз II. књиге, за које ме беди да сам ј узео од њега, из наведенога читаоци ће видети, 1 490. Ист. Срп. Нар. II. „Да (Душан) пише у Венецпју, дао му је нрилику дужд Дандуло, од кога је (Душан) примио нгсмо (з октобра [Ј. ШаФ. Ас1. Агсћ. Уеле1;. Беогр. 1860. Рад 45, 46, Бје

да је то проста беда. Кад би се тако критиковалз историјске књиге, иема историка опшге историје, који не бн могао рећи другоме: ти си писао по мојој књизи, јер си се познвао на Иродота, Тукидпда и т. д., на које сам се ја позивао. Ствар пак иије у томе, него у нечем са свим другом, на име: Факта су позната свима псторицима, него је ствар у њихном разлагању. васкрсиућу прошлости и раскрићу идеја и мисли, какве су онда владале и под чијим угицајнма се и како кретали политички догађаји. Још ћу навести један његов навод, као најважаији и капнтални, иа нека читаоци по заслузи оцене ову напаст. Овде ћу просто исписати | оба навода:

162. У „Виз. и Јуж. Слов." вели: „Изписма Душанова узете су оне псте речи оригинала, какве сам и ја (он) навео. „У писму Душановом, писаном 15 ОаТ. 1345