Просветни гласник

788

КРИТИКА И БИБЛИОГРЛФИЈД

шеп818 ОсШтћпв, аШпИаИб уев1гае та§пШсе 1И1егаб гесгјогтиз <• 0 окоме писму ништа не саомиње г. Флоринспи II. 162., те изгледа, да се Душаи намеКе Дужду] ове 1345 г. где овај тражи да Душан потврди уговор између Венедије и краљевога града Котора. У своме одговору, Душан (Беј §гаИа 8ег\аае, БЈосНае, СћНтт1ае, 2еп(;ае, АЊатае е1 тагШтае гед1оп1з гех, пес пои Ви1даггае, 1треш рагИз поп тосНсае раШсерз е1; 1'еге 1о1трегН Нотагиае (1отЈиив; МадпШсо е! ро1еи11 уНо, с!ошто Апс1геае 1)аис1и1о, еас1ет дгаиа Ши«1п с1ис! УешШагиш е1 се!;.) изјављује дужду венедичком, да ће поновити уговор између Беиеције и свога града Котора, нрема пристанку Которана на две или више година. Он ће иослати у Котор сходну наредбу, где ће трговачки интереса венедпчки бити обезбеђени не само у Котору, пего у свима деловима његове даревине (1(1. 44, 45). Своје иисмо закршује Душан жаљењем што се иобунио Задар противу Веиеције и вели: „То нас је не мало ожалостило (<1е ^ио с1о1шпшб иоп тоШсит) и чудимо се, да ваша узвишеност није нас о томе известила; јер ми, знате, желимо вама славе и моћи 1гао и себи, што је разумљиво, јер смо мн Један од ваших (е(; тегНо, циш ипив \е81гит). 11а, ако би било корисно, да ми пошљемо део наше војске или велику војску (аи!, ш сор1ат), јавите нам вашим писмом, јер ћете наћи наше величаиство најрасположениЈе да вам буде на услузи." ((Јиит геуега шуешеп<;е8 та1ев1;а1;ет поз1;гат ас1 уез1;п ћеиерксНши 1'огШз81те рготр^огет). Са дарским иисмом послао је дужду писмо кнез (сотез) и дарев коморник (сашегапиз) Никола Буђа и т. д.

Г. Флорински, пре него ће навести завршетак писма вели: „вб заклгочеше писвма Душан-в д-ћлаетт. сл^ћдуклцуго характеристическум) прпбавку"; а по свршетку истог вели: Отсгода впдно, что Душант, не догадшвалсл о нежеланш вепедЈанде†полвзоватвсл его военого помо1Д1 >го, которал могла потомљ сд^ловатсл и длл нахг обдзателвпош (?!). Ему хот З јлосб ненрем-ћнно нивлз ато имг свои услуги." Није сиомепуо претходно дуждово ппсмо Душану, дакле, по његовом писању, изгледа, да се Душан намеке Бенедији; и после, ннје навео дуждово ппсмо, а наведени текст наоиако тумачи, како ои што више описао Душана као човека, који није имао увиђавности. Ја сам нарочито све то по оригиналу навео, да се види, како Је Душан водио рачуна, што је (ио млетачки грађанин; и речи оригинала навео сам нарочито да докажем, да њих Душан није уиотребио да лисш или се намеКе дужду, него да искаже сажаљење, што је Венецију, чији Је он грађанин, снашла ненрилика (....^ша иииз уез!гиш), Јер је он њен грађанин. Због тога отпада читаво оно његово малициозно тумачење. Гледајући на моје цитате тога и других места, чисто ми изгледа, да му неко стоји над главом и тврди, да сам све то од њега узео, и том прпликом кудио ме што је већма могао, а г. Флорински чнсто бранећн се вели: „Впрочем саров едливост тре-

г. дужду Андрији Дандолу, Душан, извршујући жељу Венеције, саглашава се да се обнови догоиор с Котором о накнади венедичких трговаца кроз две или више година, сагласно нрема договору с Которцима, којима ће цар послати сходну заповест. Он их уверава, да ће уоиште трговачки интереси венедијански бити потпуно обезбеђени како у Котору, тако и у свпма другим деловима његове државе. У закључку писма Душан додаје кпрактеристичан додатак: „Сврх тога дознали смо, да је град Задар с безумном дрскошћу побупио с:е противу вас. Та је околиост нас много озлоједила, заједно с чпме ми смо се зачудили, зашто ваше I осподство није нама о томе дало на знање; ми вам желимо славе и моКи онако као себи, што се само од себе разуме, јер смо ми један из ваших (е1; тегНо, дша ипиз уе8<;гит). И тако, ако ће бити корисно, ми би послали део наше војске или сву нашу силу (аи1, 111 сорјат), само нас известите вашим п исмом, јер Лсте наћи наше величанство у иајвећем расиоложењу да буде вала на услузи (11011 гезегуаИз уез1пз Ииепз Шшаге, диит гетега 1пуешепИб шајев1а1;ет позћат ас! \'езт.п 1)еиер1асИит ЈогИззЈте рготрИогет) и т. д. У томе наводу находи он оптужбу нротиву меие, што сам навео оне речи оригинала, које је и он навео. Зашто нх он наводи, не знам. Зашто сам их навео ја, види се из објашњења.

буетЂ зам1>титв, что г. Сречковичв и самостонтелЂно заиималсл венец1анскими документами но старому нзданпо Д Ш., которое онт> вт> нћкоторнхг местахљ и цитует г Б. Но при етих г Б цитатахљ имЗзготсд ссилки и на новое бол^ће полное и исирлвное издаие документовт. по изданпо Љгобича, заимствованииа из1> моеи книги." Ове његове речи, њега самога бију, а мени су доказ, да сам много пре њега самостално разрађивао исторпју Душанову. ШаФариково_ издање угледало је света 1860. г. и ја сам по њему радио. После сам прегледао и Љубића, чешће га цитирао као боље, премда и у њему има погрешака. Нисам ни мислио да ће ме некад снаћи оваква беда. Хвала Богу, што нпсам све старе цитате поб^исао, јер су ми они сведоди, да сам миого пре био написао исгорију Душанову. За време мога рада појави се његова расправа о Душану. Њу нисам хтео негирати, јер много ценим руско образовано друштво, са чега сам и унео у моју књигу критику његове расправе. Да је моје дело тако рећи бпло готово, најбољи је доказ то, што сам његова мњења критиковао у иримедбама. Где год сам нашао да је правнлно његово мишљење, ја сам с највећим задовољством то уметиуо у тексту. Сви остали наводи слични сујовима о којима сам говорио. Ређати их било би излишно. Само ћу прпметити, да мој критичар говори неистину и одмах ћу то доказати. Он вели, да ја нисам ни речи