Просветни гласник

789

рекао о Душану и Душановом законику, јер од тога иема иичега у његовој књизи што значи, да нисам знао о томе говорити без његове расправе. Међу тим, баш нанротив, о заш.иику сам говорио на стр. 578. 579, 580, 581, 582 и 583, а у унутрашњој исторнји говорчо сал о српском државном скдопу по Душановом законику од стр 818—946. Ту наиаст г кр .тичара једино објашњавам мотич критиковањем његових мњења. Ко хоће Дл се о томе увери, нека нрочита моје прпмедб ■ на стр. 483, 489 (где се каже : „ово писмо Флорински и ие спомпње, те изгледа, да се Душан наме^е дужду") 501, 505, 506, 507. Њега нарочиго љути примедба на 507. страници. Зашто? Ево зашто. Знасе да је свети Сава ноставио Србе зд владнке, а, како Хоматенски сведочн, нрогнао Грке, а г. Флоринскн баш суиротно велн: „ Какоје иознато(?), владичке катедре но препмуш,еству" заузимали су Грци и у обсгвено српским земљама. Још треба прочитати моје примедбе па његову књигу на стр. 508, 509, 511, 512, 513, 514, 515, 520, 521, 528, 645, 479, 695 722, 729 и 730. Ко прочита ове моје прпмедбе он ће се уверити, да нисам »сакривао конце", него сам их истакао, као да су конопци. Ја и опет тврдим, дакогод прочпта расправу о Душану г. Флоринскога, мора се сагласити са мном, да код њега Душанова радња није схваћена у целини онако, каква је била, него ју ои схватао негде онако, како су Грци сматрали Душана, негде онако, како га сматралп Дубровчапп н т. д, С тога пз његове књиге внри нротивуречност о Душану, нема Душанове карактерист же, нитн јединства у погледу на Душана и његову радњу. Понегде је на Душана набачена такиа сенка, као да је некакав дивљачки цар, што нема места таквом сматрању; на пр. „Душан, може бити, исто би онако водпо турске ордије по полуострву, како нх је водио и Кантакузен, кад га не би био овај предупредио и стао му на пут, да се не погоди с Орханом а1 ) Овако се може набацити сепка на сваког човека на свету, јер се збори без Факата. И после Душанове смрти, за владе цара Уроша, Срби не само да се нису плашили Турака, не^о су их тако поразпли (под командом цара Матије), да су онп дркталп од српског имена. Срби су ишли на Турке под предиођењем убице Вукашина, и у прпоЈ битци их иоразили, а У ДРУгој били поражеап због своје несмотрености. Тек шести део Српства јуначки се борио с Турцима под Лазарем на Косову, и да Вук ниЈе издао, Срби би разбилп Турке, као што је бесмртни Обилић прибуразио мачем храброга султана Мурата, што Је зацисао чак и ондашњи руски поклоник гроба Божја. Да Душан пије онакав како га је насликао г. Флорннски, навешћу Душановог сувременика и иротивника, како он описује великога цара: „Овај цар Стеван венча се на царство н своЈевољно створи себи иатрпјарха, не ио закону, ни ') Оио је историјска казунстика. Још је гору пакост ванео српској дрквеној историји Голубински, усвојој књизи : в раткинацрт историје иравосл. црк. бугарске, српске и руии"° К п" ° Ве Ј е књиге п °текао екзархат и велика БугаР Ја. Иок. Макушев оиет напасао: да је св. Вдадимир био 1>Угарин и бугарски кнез и т. д.

с благословом цариградског иатријарха јако же подобајет, него безчинно доби благослов патријарха трновског и архсјепископа охридског и са збором сриским тако се зацари п поставп патријарха јако же не подобајет." Горе штогод не би могао написатн ни највећи српски душманнн! Па н тај човек, који тако несрпскп пише, ево како карактерише Душана : «То је био велики муж, Ј ) и у крепости (снази) снлан, а у ирсмудросги синњеиши. Гаширио Србију на пстоку, на западу, на северу и на југу. Запинајет се и ђавољим наважденпјем погордп се и арародитељску власт краљевску оставив, захте царски венац и венча се на царство; за тим ирестуии архијсиискоиство св. Саве, постави иатријархом Јанпћија. Прогна грчке владике. г ) Цариградскн иатријарх Калист „одлучп (од цркве) цара н патрпјарха с пеговим архијерејнма. Гаскаја се Душан, али нпје могао добити онроштење од анатеме „иарског всниа и градова риди." Умре и оста та „злоба" — (анатема) непогребена. Наследн царство његов син Урош. Мало царова, велику беду претрпи од својих властела ; и оде на други свет, а његово царство заузеше: један део кнез Лазар, а други део Вукашин, који се прогласи краљем." Ова белешка сувременика, противнпка српског царс1ва и патрнјаршије, као да је нашла најбољег следбеника у моме критичару, али само онде и опако како се њему допада, на пр. да противно сувремено,) белешци тврдн, да је цар Урош Ћ бао у животу јоги и иосле боЈа на р. Жарици, у комеуе Вукашин иогинуо." О цару Урошу није нисао г. Флорински, алп сам ја и без њега напнсао исторпју тога цара, а што се „не сећам својих претходника" вели он, а ја се кајем, што сам и њега спомнњао. У томе сам погрешио. На ту погрешку навела ме његова прва критика па нрву књнгу, коју је писао ире познанстиа с кликом „узајамног хваљења". Не могу се нпкад сагласити са оваком његовом логиком; на пр. он вели: „Срећковић иреиисао " његово „дело о Душану", „СреКковиАа дело не ваља ". По тој логнци и дело Флоринскога ееваља. Ја тако не мислим, не нпшем и не говорим, него на против, веома сам захвалан свакоме, (на и г. Флоринскоме) ко год припомогне расветлити ма један догађај пз наше историје. Дела људског ума нема без погрешке. С тога му погрешке извињавам, а оно што је исгинито и добро, хвалим. „Камен но камен — налача; зрно по зрно — погача!" На Ш-ћн део Историје Српскога Народа књ. 11., г. критичар није могао ништа рећи. НиЈе се бавио тим временом наше историје, иначе би он одмах огласио, да сам из његове књиге и то пренисао. И без њега су пронађени и упогребљени СВ11 пзвори, и по њима описана влада императора Уроша. Не гледећи на све ово, као и на оно, о чем он није иисао, онет он, „ослањајући се на своју „расараву " о Душану, вели : «После свега што је Ј ) Меаијер вели за Душана: ,Кех 1п1ег ошпез ћопииев тип(11 зио 1етроге ташг ега1 согроге е4 (.егпћШа Јас^е Гл. 21. стр. 283. г ) Разуме се из зеиаља освојеиих од Грка.