Просветни гласник

790

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

горе казано, овде може бити довољно и неколико речи." Оно што је горе казао, тиче се Душана и Душанове историје, а ни најмањз Уроша. Дакле, оно не може имати утицаја на моје разлагање нсторије дара Уроша. Да су „ несумњиви " докази неубиства Уроша оне господе, коју он тамо именује, зар нх ја не бп јсвојио ? Према извешћу три сувремена документа, сви су њнхни доказн ннштавни; њихни су доказн просте комбпнације и претпоставке! Ево сувремених сведоџаба: I. Жив. краљ. и арх., Даничпћ, стр. 381 ; писан год. 1375 : По семв прнгетв дарвство син1, гего Урошв, и мало благоденвствовавБ и бЉдоу прпгетв велпкоу отб властелБ своихб, и мало л 4 тб царБСтвова, и тг> отб жизнп сеге нр^стави се, ничесоже о пр^двречен^и зблоо^ сбтворб. ЦарБСтво же гего прпгетБ гединоу честБ кнезв Л.азарБ, дроугоуго же честв ВлБкашинБ. П. Мопиш. 8егћ. Миклошића, стр. 182., писаио између 1371 — 1395: Храм је овај сазндан у дане цара СтеФана минувши же госиодствомб благочвстивнхб т4хб госпмдб христианскихБ царв СтеФана и снна его царв Урошапр^ћге господство сегеземлБге благов г ћрнни краљ ВлБкашинБ и сннб гего кралв Марки. За њпхне владе обдржавали су ово свето место и т. д. По прћшаствин) и т^хб госпшдб (Влбкашина и Марка) начетв господоватн велики Амира ПаизитБ. Ш. Трећи докуменату препису (1453) са ориги нала од 1371. год. налази се у Рат. Ш'еу. рЈзет Јјћ. Ш, издање Пречека 1873., на стр. 54. .. .ЦарБ СтеФанБ нр4бнв{: же похвално н благочбстно копвцб постизавтБ 1355, декемвр'1а 20, вб неделк, оставивБ великоу жалостБ и плачв срБбскои землп. Роди же и снна пр^краснаго Уроша вб л^ћто 1337. Сб же УрошБ по нстнн^ краснв и достодивпб вндћншмБ, младБ же смнсломб , пр^излиха милостивб н кроткБ иви се, старБЧБскне сбб^ти штм , ћш,е, младихБ же сбв^ти пригемлге и лгобе, тожде полоучи икоже и ровоамв шнб, или реп;и нкоже МихаилБ царв грБЧБСКни отб своего раба ВасилКа пострада, подобно же н сб отб сиоего хрангенш посграда и многа озлоблгеша и мбсти и томлгета (заточење) пр ^трБП^, глаголво же отв ВлБкашипа и Углгеше. Сб же ВлБкашпнБ снодоби се отб нгего чбстн деспотскаго сана, потомб же и в^нчавагегБ гего, поцгћди же п сЂриноу его сб иргстола отБчвства своего и вБЗлагагетБ на се в4нбцб кралгевс! ва срвбскаго, братоу же свогемоу Угл-ћши ВБроучаетв странн землге 1 рвчБСкнв сб саномв деснотскне чбсти. Тб же праведннх аш,е и пострада') вб изгнанш царвскне чбсти отБЧБСтв'1а своего, нб поср -ћд -ћ свое землге вб своеи чбсти царскои славно вв Вогоу ИСХОДИТБ. Вб л^то 1371. погибе ВлБкашинћ и Углгеша вб Македонш вб петБКБ ДБнемв. Изнајпре моји противницн нису нризнавали ни да је Урош л сринут " с пресгола. То је трајало дотлен, док г. Иречек није доказао детроннрање. С тога сам и обратио пажњу на расправу Иречка ') Урош је мученвЕ т. ј. убијен.

(у Ист. Срп. Нар. II. стр. 783). Последња мојј расправа о томе гласи: г Краљ Вукашин сринуо с ирестола и убио цара Уроша ", 1886 г. Онаје прештамнана из „Срп. Нов." од исте године (бројеви: 142, 143, 144, 146, 147 и 148). Према овоме, док се ови наноди сувременика не аотру још сувременијим и нссумњивијим доказима, онн остају у снази, а спи до сада нзнесени њихни доказп — нису никакви докази. То су иросте комбпнације и доскочице са претпоставкама. Немам, дакле, потребе, трошити ни једне речп како о , несумњивим" доказима, тако ни о свем ономе, што је мој критпчар рекао у III. делу своје критике. Али критпчар кулминира у IV. делу своје критикс. Ја сам нашао да је боље препечатати г. Т. Успенског Хиландарски „практик", где се до очевидности огледа стање сељака. Додао сам „спор о земљама Хтотоског манастнра." То сам и навео. Мој крптичар пише тако, као да сам ја то прећутао. Међу тим, ено на странп 818 стоји : «Т. И. Уснепск.к матерјалн днл исторш землевладћн1л вт. XIV в4к4. Одеса 18»3. Успенски је пронашао н печатао Хиландарски практик. То јеједино дело, где се у животу огледа стање п живљење црквених слободних и проњарских људи наше средњевековне краљевине. Овај се практик може мучно добпти. Он је веома важан за разумевање нашег економног стања, и ми га у целини печатамо. Њему додајемо из исте књиге опис земаља тетовскога манастира. к Неимајући шта замерити изнесеном унутрашњем стању, г. Флор. казује, како сам на основу законика Душанова изнео „појединости о положају и о правпма редова народа,"') а међу тим не спомиње, да сам ја првп насликао унутрашњи државни склоа и изнео читаву администрацију државну. У закључку те критике вели се: „Ошпти суд о научном значају овога дела српског академика ииложен је горе у самом почетку." Шта стојн у почетку ? „Тон је књиге наиерсн противу мене (њега) и знатан део исте књиге писацје саставио по мојим пстраживањима." Једно оддвога: ако је тон књиге наперен нротиву њега, онда није нстина да сам по његовом делу написао књигу. Па баш и да сам хтео, нисам могао, јер је оп само писао о политичкој радњи Душановој. Особито су значајне оне две примедбе на стр. 482. иод 1 и 2. Из њих се виде критичаревп погрешни нојмовн о етнограФијп балканског полоострва, п о изворима нсгоријским. Под првом упућује читаоца на 812.-ту страницу моје књиге. Па шта стоји на тој страници? Ево шта тамо стоји: „Релпгиозне к^дге бише преведене на српски (ондашњи) језик , државне , ФилосоФСке , историјске и т. д. осташе (непреведене) као неприступачна мудрост за „варваре." На тај начин наши прецн добију религиозно васпитање без хуманитарног изображења. Тако стање донесе собом одржање народних традиција и обичаја, алп је с друге стране Ј ) По чему ћу, ако не по законику, т. ј. на основу споменика иаворних.