Просветни гласник

791

било штетно, јер је народ остао (без науке) у тами и мраку" и т. д. Шта Је неверно у овнм речима ? ББему је, чини ми се, нарочнто криво, што стоји на пстој страници: „а освојена Бугарима српска пдемена иотпадну под утидај Бугарије и покваре свој језчк" (разуме се српски). Примедба под 2. још је чудноватија. Он ме прекорева, што писам говорио опширно о „старој српској књижевности." На првом месту треба знати, да о српској књижевности пма оделита катедра и нарочити ироФесор, чпји је то иосао. Друго, чптавог првог семестра предајем слушаоцима историју српске историје, а књпга је поглавито и напмсана за мОЈе слушаоце, како бих што опшпрније могао им предаватп историју историје српскога народа. V. Крупније омашке и погрешке у књизн : Јужнн Словени и Византнја у XIV., књ. II. Стр. 3.... «Бугарских Словена близу сродних Србима". Стр. 4. „Међу тим словенска племена источног дела Илприка, која су аримила пме Срба." Стр. 5. „Српска се племена састају с бугарским, но вероватно не иду даље од Мораве...." Стр. 7. »На југ српскн елеменат није допирао до Шаре, ни на северу до Дунава. Стр. 9. За Бугаре вели: „Ширећи своју државу на рачун словенских областп допиру до српских области.... утврђују уплив у српским земљама.... 1018 г. Цар Васнлије руши бугарско царство....« (Царстро бугарско срушио је Цимисхије и руски кнез Светослав (971). Оно се ннје више подигло до 1186 г., кад је Немања помогао Асењнма да се боре. Василије цар порушиоје Самуилово словепско царство у које су улазиле само српске земље, но никако Бугарија. Најпре је устао Војислав. Овде се повторава погрешно излагање историје у XI в. г. Рачкога). Стр. 10. „Босна од 1120 г. постала је део угарске краљевине.® Није. „С ио.шЖу византијске војске Немања је ујединио делове Рашке и потчинио Захумљеи Травунију." Стр. 11. „Флориаски не верује казивању Ирвовенчаног да је Немања допр'о до Средца и да је заузео именоване градове „и чак божем порушио их." За Првовенчаног велп, да је владао до 1224, а он владао до 1227. Стр. 12. „За прних 80 годпна бића српске државе, пема ни једног знатнијег догађаја, који би скедочио о њеиом унутраилњем и саољашњемрасту...." Стр. 18.... „Млађа браћа, при ступању на престо старијег, објављивали су своја права на земљу. Тим трзавицама, које су имале и друго аорекло, пропраћена је историја свнју Немања чак до Милутина.... Уроша I називљу великим, но ми незнамо шта је велико он урадио.... Српско се краљевство смањило...."Стр. 15. Младен заузимље остали део Босне, а Мачву узпмљу Маџари. Гранпца с Грчком за владе Милутннове био Лиаљан. Доле стоји: „Да је део Босне заузео Драгутин" а Мачва оиет била Угарска. Чујте ово : „Ташш начнном Милутин ра-

ширио своје земље на рачун земаља бугарских Словена п делом Албанаца...." Стр. 16. „Срећна борба на Дунаву и дипломатисање с Татарпма дало је Милутину неколико бугарских земаља — Браничевску земљу и области у аовршју Мораве и Струме ." И ово: „но једва лп може бити признато пстинитнм утврђеио у српској историјн нагађање, да је збпља Милутин замишљао да уједннп своје краљевство са императором и т д. одриче оно, о чему нишу грчки писци, на пр. Грегора. Стр. 17. За владе Дечанског Срби отели од Бугара: „Нпш, Дубницу, Самоков, Ихтиман." Те су земље Срби имали још за владе Уроша I. Стр. 18. Кад је Душан дошао на престо, „његова је држава допирала до Тимока. На северу, само у Браничевској области — тада насељеној Бугарчма; између Млаве и Тимока Србија допирала до Дунава. На северу ишла гранпца од Млаве и средњег тока састављене Мораве ка Колубарп п Тамнави, а на занаду до Дрине п брда која деле Травунпју од Хума Прешавши преко Шаре и Мораве, ариродне границе сраског алемена.... заборавили главни задатак, остакљен Немањом (Немања је умр'о у Светој Гори)... Мачва била под Србијом само за владе Милутинове, па опет је узели Угри (а састанак Душанов и Лудвика угарског на таласима Дунава?). Стр. 19. „Православаог епископа ннкако ннје било у Босни...." Стр. 22 Душан је ширио државу «иа рачун туђих народности-..."Стр. 28. »Населеније" у Србпји бнло мање једнородно, него ли у „Бугарпји... " „Земље преко бугарске Мораве и на југ од Полога ц Зете биле су насељене другим народаостима — бугарском грчком и албанском.... У самој Србији, у знатном броју, живели Власи као и у кнежевини Србији. У средњем веку било их много више ..." Стр 25. „Туђиннма рударима дозвољава се без пренона упропашћавати шуме!!" Стр. 26 „Са разноплеменим сгановништвом у краљевини удружила се неједнакост државног склопа његоввх саставннх делова п т. д, све налик на то. Стр. 2 ? . „Несумњиво је верно само то, да већих жупанстава није било" — (а Хум?) Стр. 28. Ђ Полунезависне(?) земље звале се баштинама.... и Стр. 29. У краљевини већ су били замеци појава несвојствених духу словенскнх народа, а из тога потекли: господство племства или властеоског сталежа. Стр. 32. „Српски народ није ништа урадио особпто знатно, што би.било оригиаално и целоставно...." Стр. 49. „ При Милутину главаа тежња срнских краљева(?) била— раширити своје госаодарство над бугарским земљама.... Грозни Мплутнн".... Стр. 57. „Бугари израдили свој прекрасни карактер",... Зна се да бптка велблуждска није промешпа граннце, а г. Флорински велн: „Танобеда није могла проћи за Србију без територнјалне