Просветни гласник

792

КРИТИКА И ВИВЛИОГРАФИЈА

накиаде, како правилно вели Голубински (?) и ако извори о томе %уте.. ." Стр. 65. г. Флорински ме напада, што сам узео из Данида лични опис Милутина, а сам из истога Данила на стр. 65 наводн лпчеи опис краља Душана. Додаје од себе, да је његов карактер: „постојан, суров и, у неколико, груб...." Стр. 67. Позивајући се на Данила вели, да је покоравао Македонију без бој г (Григора говори друкчије), па додаје одсебе: „Ту управо освојења није ни било, него је то била пека врста окупације незпштиЛене земље ." За тим приписује успех Сиргијану. „До доласка Сиргијана Душан је само освојио: Охрид, Прилии и Струмииу , а Сиргијан је пређе свега заузео Костур и после рашприо српска освојења...." Стр. 71. Р Душан није тежио Дунаву и у коренитој Србији није дуго остао ..." Еоје ли је то истинита Србија, а које ли лажна? Нпје муправо што Каптакузен називље Радови^ ,, средином » српске краљевине. Стр. 76. Сумњичи да је Хреља био српски властелин, јер онај предео, над којим је владао Хреља није био тесно спојен с краљевпном, јер се Хреља објавио „независан од краља " Он се није проглашавао независним, него се с пределом предао и потчинио Кантакузену. Стр. 82 и 83. Не види готово разлике између уговора како га описује Кантакузен п уговора како га износи Григора. Међу тпм између оба уговора има битне разлике. Стр. 91. Говори о „приштинском" договору, а зна се, да су оеи уговор свршили у Паунима. Стр. У9. Вели, да се „Турци бојали да их српски коњаници не погазе на отвореном пољу", а мене напада, што сам рекао, да се Душан није бојао Турака. Стр. 107. „Основање српског царства уаоредо са бугарским царством и Визангијском империјом...." Душан » варварска начин живота променио на ромејски ..." Стр 108. „Душан управо није имао много посла с Грцима, који су били у мањини, а веКину у градовима и седима састављали су Словенп бугарске гране, којој се нридружили Власи и Арбанаси." Стр. 109. »Ако Душан није ништа знао о знаменитом бугарском цару Симеуну, вероватно је добро познавао радњу Асења 1 ) — основача другога бугарског царства и моћног његовог наследника Асења II. Његово голо пребивање у земљи, у којој су морала битп очувана предања о бугарском 2 ) царству, крепило је у њему мисао о узвишењу свога политичког положаја. Најпосле, он нпје могао остати краљем, када је суседни, слабији владалац, коме је он био добротвор, његов рођак Јован Александар бугарски, носио титулу а цар".... .. .„Замишљено царство није смело наличити Ш1 на царство Асења, ни на царство Симеона. Симеун је смерао ратовима да ослободи од Ви') Асењи су по пореклу Власи (Румуни). г ) Има ди ма каввих остатака? ми величо: нема!

зантије словенске земље п да створп словенско царство. Његова проба да освоји Цариград потицала је из његове тежње да уништи господство 1 ) грчко. а да га заменп господством Словена". Стр. 100 ^Асењи су још г.ише него ли Симеун вршилн народне задатке; онм су тежили ослобођењу и пуној незавнсности бугарскога народа, и основали бугарско царство. Са свим Је други задатак спајао Душан са новом титулом цара или вае.илевса. ....Душан је хтео основати не сраско, него српско-грчко ц рство. ,. .„Нашем гледишту на Симеуна не протпвуслови нп његова титула „Цесар Бугара и Гркл", ни извешће Николе Мистика, да је Симеун хтео заузети византпјскп престо и тражио да га Грци призпаду „грчким императором." Све то доказује да ,је хтео да увивтти Внзлнтију (?) Он је хтео владати Цпрпградом и заповедатп Грцим!, не као ромејски цар, пего као бугарски цар. Симеон тежио да унигати грчки елеменат" (за то је и трлжио да се прстенује његова кћер за грчког цара а оп да буде тутор-цар !! ?) „Српски народ, српско крлљевство, све придружепе Србији словенске земље морале бп иостати саставни део царевине Грчке (?) Он хтео посгати царем Грка, а после Срба п т. д. (?) Међу тим наводи два са свпм суирогна иримерл, т. ј. којп побијају његово мњење: 1345 и 1346 године Душан се потпнсује: „Крлљ п самодржац Срба и Ромеја." Што Душан говори о крунисању своме т шрепо Сопз1ап<;1пороШ;апо, го се тпче православља и вере православне. Стр. 116. „Епископска и свештеничка места не само у грчкој иоловини МаЛедоније, него и у словенској, а делом и у чисто сраским земљама, како је познато, по преимућству заузимали су Грцп." . ..вСрпски архијепископ, који је зависио од цариградског аатријарха".... (а шта је урадио св. Сава?) Стр. 119. Оно што се толико мучи г. Флорински о хосеХХа^чЈ!; меннкејског манасгира, не тиче се Душанове кћери него српске краљице Симониде. Стр 122. Да је Душан тежио да се^одрекне Српсгва налази доказ у томе, што је потврдпо Светој Горп све грчке прииилегије. Султани су чак и на српском језику потврђивалп нривилегије срнских манастира, а опет су остали мухамеданци. ....„Грчко духовништво и Атон били су му неопходни, да ма како тако озакони свој иостуиак.".. Стр. 125. ,На молбу бугарског цара Александра потврдио овога поклон зограФСкоме манастиру." Тако је псто на молбу ДеЈана потврдио м дар овога, Дејан је био васал, па и Александар тако исто. Стр. 126. Чујтеово: „Све старање Душаново било је управљено на то, да даде изглед законитости својој смелој узураацији 2 ) и отвореном насртању 1 ) Где су довази ? напротив, Симеува оу звали »иолугрк 2 ) У »Пачјат. Завонд. дјејател.* Душана, г. Флорипсви, поаивајући со на ову изреку, вели : свршио политичку узуриацију (стр. 30), а на стр. 32 вела : »Имајући потребу у по-