Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОЕЗНАНЕ

793

на ирава јединог источно-православеог цара".... (Симеун би добро учинио да је срушио то правосдавно царство, а Душан узурпатор и светотатац). Стр. 127. „Пред очима Душановим био је жив пример бугарског царства.... Александар цар имао свога патријарха" (од кад?). Стр. 128. „Сриски је патријархат постао » безчино 1 > н »не по закону® противно вољи цариградског патријарха „коме припада виша власт над сриском ирквом". Стр. 130. У титули Душановој стоји „пара бугарског ц албанског." Последњу је завојевао, а „бугарског" може бити сматрана као његова „ претензија на бугарско царство." ? Стр. 133. Стара се да докаже да се пећски патријарх никад није називао и „ грчким него само „српским" и осумњичава повељу наведену у Микдошића. Стр. 137. Реч: „ клашње " преводи речју: „обућа." Стр. 141. „Актом венчаља на царство Душан је Формулисао аотајне своје планове и намишљаје, који су се клонили потпуном освојењу цариградске империје и освојењу самог Цариграда. Та мисао занима га кроз сву другу половину царовања. Не види се да му је жао, што се појавилп Турци и »препречили Душану пут" да не освојп Цариград. Стр. 143. „Његов избор био је несреКан, а његовп рачуни неосновани...." Стр. 145. „Сви плановн остали су туЦ н неразумљпви ДушануЛ... Стр. 156. „Да је Душан био свестан лабавости своје творевине, коју су гушиде частољубиве и властољубиве његове тежње.... природније је видети у тој јадној молби Душановој" и т д. Стр. 159. т Жалосни краљ Душап морао је бити благодаран.".... Стр. 169. „Анна се удала за царског рођака, чувеног Јована Оливера, са називом „Комнена." Противно тврди Епирска хроника. Стр. 175. „Јарким бојама исказује се супротност између Душава, са његовпм „ недомислијем и сумазбродним ареељедованијем " једне „фантастичне идеје и неразумним жртвовањем интереса своје државе.".... Стр. 179. »Мечтателнаго завојеватеља.".... Стр. 181. „Премда п туна нпје умео поступити «с должноју расчетлпвостјго и предусмотрителностш.".... Стр. 183. Пошто је Венеција коначно одбила Душана од савеза противу (впзантпјске) империје, „Душан показује упорство н тврдоглавост у својим захтевима нрема бану.". .. Ако он сада напада на другу страну, то чини због свога „неуспеха противу Впзантије. Он је хтео над ким год да искали своју недаћу у ВенецијиЛ... Стр. 191. Г. Флорински с највећим задовољством описује како се Кантакузен удружио сТурцима. „Таким начином п овде српски цар није могао да се надмеће са вештим и разумним Кантаиузеном."..,. моћи атоаских сгараца, да даде законити изглед извршеној н>име политичкој узуриацији.".... просветни гласник 1892.

Стр. 193. „Ннкакве особите увиђавности Душан није имао. Он је видео и осећао терет од турских напада, али он ппје пи помишљао о какој год организираној спстематичкој борби с њима; његовп гудари с Турцима бидн су случајпи. На протпв, он је тражио да ступи у савез с Турцима, да стане на пут њпхним упадима и да од њнх добије помоћ противу Византије. Иаравно, нико неће правдати и Кантакузена; не може се с њега скннути кривица за жалосне догађаје, последицом чега било је утврђење Турака у Европи, али не треба заборављати, да нпје он јгдан крив. И Душан, може бити, исто би тако водио турске ордпје по полуострву, како нх је водпо Кантакузен, да га овај није предупредио и покварио му да се погоди с Орханом!..." Стр. 194. Споменућу моју (ако буде) погрешку, да се псправи. На стр. 194. он вели: „Душан нцдио Палеологу помоћ у борби овога с тастом му, под условом, да Палеолог своју жену — кћер Кантакузенову —пошље у Србију, а да се венча с рођаком Душановом, непунолетпом сестром бугарскога цара Александра. Из тога, што је Душан предлагао Палеологу за жену своју рођаку, а не кћер, треба мислити, да је Душанова кћер бпла испрошена за неког сина Орхановог ." Овакав закључак не може се изводити. За овај навод г- Фл. цптира Шсерћ. Оге§. XXVII с. 27, н навод: „.. 'Ауауев&ои ггју го1> хдссЛт] у^гашабМсрцр гбапе ог>0(>1> 1г1 хахе^ггјг %(х1 а(Ј,а ибеАџгјр год гсор Мг >сГш1> ууеџбгод 'АЛеХарбаор." Дакле, сестра Александрова. Латински текст гласи: СгаИз ихош зогогет т та1птоп!ит с1исеге1', УЈг^тет жШе попс1ит аДиИат е! Мизогит (1ис18 А1ехапс1г1 ЏИат.' 1 Дакде, кћер Адександрова. Кад сам радио II. к. „Ист. Срп. Нар.", мени се чинило, да ће бити погрешан грчки текст, рачунајућп према годппама Душаиове жене, којој је прошло од удадбе 20 година, да то не може бити њеиа сестра, него ће битп правијп датински превод бонског пздања. С тога сам и рекао на стр. 669: да се оженп с братичином срнске царице, Иерком Алексапдровом, која још није била пунодетна. Нека пресуде други, шта од овога двога остаје, а ја ћу рећп: да је ово моја иогрешка, али је она доказ, да сам самостално радпо. Критике је посао да погрешке укаже. Како бпло да било, али његов извод о кћери Душановој отпада. Стр. 197. „Бугари како су видели Турке „хитно иобегну Дидимотици".... „Срби на свопх неиоворотљивих конлх не могли маневрироваћ противу Турака." Значп, да су њихни коњп били велики, необученп, гдомазнп, а на стр. 198. и 199. велп: „И заиста зар је могућно бидо ма какво супарништво између Душанових Срба, који нису имадн појма о стручној спреми заратовање; који су вечно трпелп оскудицу у добром оружју, и који су се, „не стројно" кретали на својнм кљусадма (кљачах)"..., На истој странп, п нротиву своје воље, вели: „Душан се осећао приморан да остави на мнру Исток, тим пре, што се са Запада на њега кретала олуја: почпњао му претптп угарски краљ, дизао се противу њега као прогпву шизматика латинскп 102