Просветни гласник

102»

ке.пжевбе обзнане

795

угарски краљеви," које је потпомагао сав катодичкн занад и иапа Анжујска дпнастпја тежи да освоји Цариград. „Угарски су краљеви усвојили традицпје напуљских Анжујада односно освојења Истока Лудвпк ведпкн радио је да остварп тај програм. Постао пољски краљ п сјединио под управом једне династпје две велике државе у центру Европе." До је био катодпчки владар и за свој нознв поставио је искорењење на правосланном Југу и Истоку „ јереси и шизме," да их покатоличи и уједнни с рпмском вером и приведе у покорност врховној глави — папи.* „ Иостуано узвишавање сраске државе на аолуострву, као носитсљке начела аравославља... силшо смугцало многих государеј Зааада." .... „Њпма је требало по што по то зауставпти уснехе шнзматика" н т. д. Упоредите ово са оним, што он збори о Душану „ мечтатељу и узураатору. и „И тако озбиљна опасност грознла је Србији и цедом срнском народу са северо-запада." И после тога нрекорева Душана, што није ратовао с Венецнјом и са католичким западом?! На стр. 233. он опет ведн, да је Душан добро разумевао опасност од Угарске. Ипак је крнв, што је, „родној једноплемени (српскп) запад већ од самог почетка отталкивал Душана." А рат с баном босанскпм? Оно што даље пише на истој страннцн, ја нећу ни да преведем. 0 тпм односима вели он нзвешћа су: „ мршава, на ароаланке, и врло доцнијег врсмена и . На стр. 235. вели. дајеКарло Роберт угарски краљ отео од Душана Мачву и београдску област н цо одласку Угра опет огишао на југ, а на северу није ништа радпо, а ипак је у рукама Душановнм Мачва и Београд 1353 год.?! Шта значе оне речи папске посдапице од 1339 г., кад је Кардо Роберт заузео некоднка нмања Калочке цркве „ због блиског суседства сраскога краља шизматика п општега н јавпог непријатеља краљевине Угарске?" То нам није протумачно г. Флорински. Да неће бити, да су се границе Душанове царевине много даље шириле, него ли што и замншља он? Па како се изражава писац о Душану, православном цару, у борби саЗападом? „То исто осећање мржње и арезрења гајио је у својим грудима наследник Карлов, Лудвик Великн" На стр. 239. Травунија је спадала под Србнју, а „Захумље фактички ариаадало босанском бану," А ми тврдимо да је и Захумље припадал 1 Душану. На стр. 246 вели: „Треба мислитн, да, осим других узрока, већ сами трнумФални походп Душаповп по Боснп, који су праћени ватром иожара, грабежем и жестокостима, постали су озбиљна препона могућем уједињењу српских западних области са областима псточним." Ире тога није било српских похода по Босни, па није се поЈавило уједињење. У наше дане Босна хоће да се удружп са СрбиЈом, иа ипак тамо газдују Швабе н Мађарн!? На стр. 247 г. Флориискн као да заиста мисли, Да цара шизматика покатоличи и подвргне нанској властп а ништа друго?! 1Ја тој истој С1раници опет вели: л Сви догађаји, које је извршпо Душан необично брзо један задругим, аоалашили су латински свет, којн је непосредно радно да утврди св ју власт на полуострву."

На стр. 248 заборавио шта је ире зборио о Душану, па вели: „Иоставшп царем, Душан је оштро појавио се као иравославни цар. Свесно је себи поставпо задатак, да седне на престо Константина Великог, рачунајућп се поглаваром грчкословенског света, добро је схватно потребу да се појави као заштитник и борац оних аросвекених начела, која су карактерна разлика православног света од света непрнјатељског, западног, и која су била најбоље јемство његове политпчке духовне самосталности." Даље опет велп: „Ннје тражио од папе санкцију за своју узураацију /" Набрајајући његова дела вели: „Све то сведочп дубоко-свесно расположење царево ка нравославију.® А пре је рекао, да бп водио турске орде по полуострву. „Ова важна црта Душановог карактера, која узвишава његову личност, није могла а да се не обелодани и у његовој упутрашњој радњи, која је онако исто знатна, као и његова саољашња аолитичка радња." Нека читаоци ове речн сравне са оним речима, како он у критици карактерише Душана. На стр. 253. веди, да су Угри после битке „отишли у своју земљу," а мало ниже: „да су задржали Београд и и да се Душан тако поплашпо, да се обратпо напи. Позиат је нађенн споменик у Руднику. на коме је описана та славна битка Душанова и грозна пораза Угара. Душан није ништа изгубио. С тога се, по настојавању папину, почео купити западни крсташки поход, под заповешћу и вођством Л.удвика Взликога, који је завојштио па Србнју тек 1358|9 године. Ииак г. Флорински тај одсек свршава овако: „И несрсКни наследник Душанов, Уроги, морао је аоднвти тешку казну за грехе свога знаменитога оца." У закључку вели: „ Огромне размере имало је српско царство Душаново У српском царству српски народ ннје представљао надмоћпост етнограФског земљпшта".... Његово је дело, дакле, наннсано тенденциозно Неће ми требатн дуго говорити, да ово докажем. 0 времену Душаноном нпје пнсао само г. Флорински. Пре њега су пнсалн ii други учезни Руси, на пр. Григоровпћ, Мајков и др. Како је г. Мајков описао Душана, то сваки учеван Србнн зна. Ја ћу овде навести једно место пз књиге Григоровича „О Сербш вт> ел отношен1лхТ) кђ сосћдннмЂ державамт>, преимушественно в г б XIV и XV стол4т1лхт>," у знатној сиојој беседп 1858 г. јун. 10. Као зналац впзангијске исторнје, он је дпвно описао политпку Запада и Влзан;ије у борби противу Словенства. 1Јо његовнм пстраживањима балканске Словене нпје упропастила нп њихна домаћа неслога и размирице, нити грабљивост османска, него Византија „Османе су, после победа у Малој Азијп, дозвалп сами Впзантинци због својих унутрашњих раздора. Отмичар престола, Јоваи Кантакузеп, и гоњенн њиме император Јован Палеодог, позвалп су п један и други Турке, да им помогну у борби око ирестола. Кантакузен, да бн победно, удао је своју малолетпу кћер за остарелог Орхана, а Палеолог, да би придобно насвоју страну Османе, предложи руку своје малолеше кћерп спну п наследннку Орханову. Овај крвнп савез впзантнјскпх