Просветни гласник

РАДЊА ГЛАННОГА ПРОСИЕТНОГА САВЕТА

693

III. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова, од 80. пр. месеца ПВр. 4451, нојим се шаље Савету на оцену ,3бирка алгебарскпх задатака", од г. В. Дпмића проФесора Савет је одлучио: да се за преглед и оцену овога дела умоле г. г. Мијалко Ћирпћ п Стеван Давидовић. IV. Прочитано је писмо г. министра просвете н цркв. послова, од5. овог месеца, ПБр. 4705, којпм се шаље Савету на преглед п оцену „Исторпјска песмарица" од Мих. Јовића, учитеља. Савет је одлучпо : да се за преглед и оцену овога дела умоли г. Л.. Л.азаревић. V. Прочитано је писмо г. мннистра просвете и цркв. послова, од 6 овог мес. ПВр. 2201, којпм се по ново шаље Савету па оцену молба г. Пет. М. Никетића, учптеља, којн моли за одобрење: да се његово дело „Српски свет" може унотребити за поклањање ученицпма основних школа и за школске књижнице. Савет је одлучио са 6 противу 5 гласова: да се ово дело на ново узме у оцену, по што га сада ппсац нуди за другу сврху. За реФерента изабран је г. Стеван Сремац, проФесор нпшке гимназпје. VI. Прочптано је писмо г. минисгра просвете п цркв. послова од 4. овог месеца ПБр. 4573, којнм се шаље Савету на оцену молба г-ђице Милеве Окановићеве, учитељвце у Вел. Поповићу, која моли: да јој се поред три године ироведене у привременој учитељској служби урачуна у привремене године и једна годипа заступничке службе, како би тиме стекла право на полагање практичког учитељског испита, према пропису чл. 49 закона о основним школама. Савет је одлучио: да се за преглед п оцену ове молбе умоли г. Љуб. Ковачевпћ. VII. Прочитани су реФерати г. г. др -а В. Бакића, Дим. Јосића и Срет. М. Аџпћа о новом и поправљеном „Буквару" од г. Стеве Чутурила, РеФерат г. др-а Бакића гласи : Главном Просветном Савету. Прегледавши у рукопису г. Стеве Чутурпла прерађени Ћ Буквар за основне школе у Краљевини Србији ", частми је поднети о њему овај пзвештај. Буквар, који се сад употребљава у нашим оснозним школама, изменио је истп писац у овом рукопису овако: 1. Унео је нове еликс, које су удешаване тако, да би могле подсећати ученпке на облике малнх рукописних слова. Код првихП слова остале су и пређашње слике, а код осталнх слова стављене су на њихово место нове „слике за памћење облика слова."

2. Изменио је у неколико ред малих рукописних слова, почевшп од 18. слова, п то због нових слика. 3. Изоставио је неке речп и реченпце и заменпо их је другима, распоредпвши, у нсто време, и мало друкчпје грађу за читање. Најважнпја је ирва измена. Ппсац мисли, да ће ноне слике много олакшати памћење облика слова. Он се прп том позпва на законе о асоциацпјп и аперцепцији идеја. — Кад бп веза између слова и слпке, која личи на слово, била на пр. онака, као нгго је између ствари и верне слике те стварп или као пзмеђу неких гласова у природи и гласова у неким речпма, пли бар онако, као што је између облика слова и пмена слова (у мисирској азбуци, 1 ) — онда бп било вредно, да се посматрање такпх слпка везује за посматрање облика слова. А по што тога нема овде, то онда ове слпке пзгледају сувише пзвештене, п не може се увпдети, да су опе баш аотребне због згодне асоцпације и лаке аперцепцнје. За ову је потребу са свим довољно, кад за сиаку „нормалпу реч" има слика, која но ^сећа на ствар, чије је име пспод слнке папнсано (а у том имену нмаједно ново, децијош неиознаго, слово у почетку речи). Али ове нове слике могу се ипак задржати пз другпх разлога. Буквар је ирва дечја књига; она спрема децу за улазак у некп нови свет отвара пм врата у иисменост и књижевност. Што је са свим ново, то је тешко за схватање. И заиста, улазак у ппсменост врло је тежак, јер за децу основне школе нема теже књиге од Буквара, и требало бн, да то буде најлакша п најинтереснија књига — баш за то што је прва (за то је и најтеже написатн добар Буквар). А како се могу савладати тешкоће при упознавању слова од две врсте, рукоппсних и штампаних? Чим се може олакшатп најпре оно доста анстрактно п за децу досадно распознавање гласова у речима, нре но што се упознају слова, после уиознавање п ппсање основних црга, слова и речи — за што деца у 7. или 8- години ј ош пе осећају потребе, и најпосле поређење штампанпх слова с рукоппснима и курспвнима, шчитавање једних и других у поједпне речи које саме по себи слабо интересују, и течно чптање пзрека п чланчића, који се тешко могу удесити према главном педагошком правилу, да све што деца читају и уче, иде поступно и да буде разумљиво за њих? Нема за то згоднијих средстава од леиих слика, које у књигама највпше цривлаче пажњу дечју, п због Кчојпх ће кад-кад зджелети, па и одважити се, да ћ прочитају оно, што је код слике написано или нашгампано, а особито онда, кадту пма каква иесмица пли ирнчица пз круга дечјег осећања и схватања, зампшљања и забављања, рада и живота у опште. Познато је, да и одрасли писмени људи радо гледају слике и да неке чланке само због њих читају, тражећп у њпма објашњене за оно, што на слици не разумеју добро; а колико ') Внди: Ст. Чутуридо, Елементарна писменост и уиутство за руковање с Букваром, Београд, 1888., страва 10. и 12.