Просветни гласник

РАДЊА ГЛАБПОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

стов). — Како код слова а, тако и код готово свих осталих слова сувише је дугачка аослгдња црта, која управо припада другом слову, као његова прва (спојна) црта. На стр. 6. да се изоставп реч Ђ иот", а на стр. 7. речп: «тас, тат ". — Самосталне реченице не треба раздвајатп заиетом, да се не би деца навикла на нешто, од чега бп се после морала одвикавати. Писац је код малих слова свуда избегавао особна имена, која се пишу великим словом, па треба п овде да буде доследан Између појединих речи могу се стављати запете; а самосталне речеппце могу се штами&ти једна исаод друге. Ну било би врло корисно, кад би се и поједине речи и поједпне реченице ређале но некој (макар и далекој) логичној сродности. Ово је тешко у првој половини првога дела Буквара, али што се вчше слова пређе, тим се лакше може и на то пазити. Читање самих речп без логичне везе или реченица без важности не може никад да заинтересује ученике (због овога се највшпе и осуђује учење туђих језика по Олендорфовом методу). На стр. 8. требало би изоставити реч „ лола". Деца треба да гледају н слушају, говоре и читају само оно, што је за углед. На стр. 9. да се изоставе: „ аша ааша, снашла нас шала, аошао на салаш ", а на стр. 10.: „ лов на лава ". — Што се тиче расаореда речи ц реченица испод сваке слике, боље бп било, кад би се ређале најаре саме речи, а иосле саме реченице (свака из почетка, илп, ако су кратке, по две у једној врстп, ало подалеко једна од друге). На стр. 11. треба пзоставити: „з ло за зло, за што за то, ао што за што (илп да се ове последње речи оделе, или да се замене са: по што по то), шта иоЈнам. ц На стр. 13. па даље све до стр. 31. треба учинити измене према горњем захтеву, т. ј. да свуда на арвом месту остане иређашњи слика (или друга згодиија), а ове, што подсећају на облик слова, да дођу оздо, те да буде код свих слова једнак распоред. Могло би још изостати: На стр. 13. „тук на лук, ко слуша науку, ко поступа по закону"; На стр. 14. „рат, на уравку, лака наука"-, На стр. 15. <,трпен спасен, теле за теле, веран као псето, лепо али слеоо, прав као стрела"; На стр. 16. „гунгула, нолуга, с горег на горе, све то горе, руга се руга, гураво прасе, густо тесто, наше горе лист, зверка се позна по трагу"; На стр. 17. ; ,што си искао то си иашао, нашла сдика прилику"; На стр. 18. „сач"; На стр. 19. *не ваља пљувати па лизати, невоља научи човека" ; На стр. ^О. „не вери се по сгењу, не почињи што ниси у стању"; На стр. 21. „мани ме зли човече, самовоља не ваља, нусто масло и пси лочу"; На стр. 22. «с неба па у ребра, било и битисало, што би би"; На стр. 23. „без треће нема среће, рећи па утећи, ко ће боље широко му поље";

На стр 24. „рано пођи касно дођи, не вређај туђе иоштење"; На стр. 25. „вежи па натежи, камо јуне тамо и уже, лаж је голема срамота, тешко тужну и жалосну, иобожноме Бог помаже, живио краљ" ; На стр. 26. „риФ, црна каФа (ц још није познато), паса има много Феле, Фрпшак сир"; На стр. 27. „језпк за зубе, свакп завичај има свој обичај, да се тајис све сазнају"; На стр. 28. „мица, плетв котац као тн п отац" ; место „врбице се носе" треба „врбица се носи"; место „плашпв" треба „плашљив Ј ; На стр. 29. „ко се срди себе грди, криво седн право суди" ; На стр. 30. „ходи мудро не погини лудо, у глуха пела слуха, трбухом за крухом, плах гине од сграха"; место „леба" треба «хлеба" ; На стр. 31. „обесио вуку џигерицу о врат". Кад би се на место изостављених речи и реченнца могле додати друге одабране реченице, као н. ир мудре изреке, лаке загонетке, згодне народне иословице (макар тек код познавања последњих слова), онда би то дало више интереса при читању. Према ономе, што је горе речено, распоред на свакој страни довде био би овакав: 1. елика за иодсећање на глас, 2. нормална реч, крупно написана, с црвеним почетним словом, 3. кратке и лаке речи с новим словом у почетку, на крају и у средини, 4. теже речн, од једнога слога и од више слогова, 5. по 2 или 3 речи заједно, које још не иредстављају реченице (нарочито нридеви и бројеви с именицама, и нрилози с глаголима), 6. просте реченице, свака за себе, 7. по 2 или 3 реченице у свези (а, ако може бити, и какав згодан стих или цела иесмица или причица — при крају; и ту би се свака потпуна реченица почињала из почетка). На стр. 32. стављена су сва мала рукописна слова по азбучном реду, чега аије било у пређашњем издању. На стр. 33. — 38. долазе велика рукоаисна слова, у груиама по сличносги облика, као и пређе Ту су стављена први иут особна имена. Овде би требало изменити место „љуби свога ближњега као сама себе" треба „....самога себе" ; м. „лешњик" треба «лешник", м. „боашјп" треба „божјп" ; м. „Његуј" тр. „негуј" (може се наћи друга која реч, која почиње с Њ) \ м „лењи" гр. „лени"; м. „шта ниси рад" тр. „што ииси рад" ; реч „Хрвоје" може се другом заменити. На послетку требало би овде додати за читање (п преписивање) бар једно интересно аисмо, јер сад су позната и сва велика слова. ЈПто се тиче облика рукоаисних слова, напоменућу овде ова правила: 1. слова треба да буду што иростије написана; 2. по могућству треба да се она ариближавају шгамаанима; 3. при том ваља назитп и на килиграфске захтеве. — С обзиром на то требало би учинити ове измене: (Овде је г. реФеренат показао, како треба у „Буквару" пзменити рукописне знаке слова: з, у и