Просветни гласник

720 РАДЊА ГЛАВНОГА ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

ченицп „милутину полутину" није меето у тексту код малих сдова. Речепица „кока несе јаје" мора да је погрешно написана. Код неких упитних реченпца стављен је упитни знак, код пеких није. Моје је мишљење, да га у Буквару не треба стављати нпгде. И овде, као и свуда, текст је већим делом натегнут и пун је реченица, ако не неразумљивих, а оно без икаква значаја. Мени је жао, гато ранпје нисам на то обратио пажњу, али ево неколико примера таквих незначајних реченица из текста испод малнх штампаних слова (са 8 страна). Такве су речепице : „модпмо се", „тамо амо", „потегао тољагу", „шило и огњндо", „хтео не хтео", „како тако", „колико толико", „пази не згази", „тон пуче", „тета иати", „њено гуњче", „само паметно", „спусти се", „сети се". Да се осети безначајност ових реченица, треба их уноредптп са овима разумљивим п пуним аначаја но каквих је, на жадост, мадо. Такве су н. ир. : „ниши чисто", „пиши иа поспи", „очистп очн", „шта си снио", „печење се пече", ,,даста лети", „учнтељ нас учи", „жене жању жито", Е ко се мучи научи", „што не знаш то питај", „ушима чујемо", „ружа мирише", „у пролеће цвета цвеће". — А још боље то пада у очи кад се упореде по две и две такве реченице, н. ир. : „иази незгази" и „учитељ нас учи" — у првој нпти се зна ко и где треба да пазп, ни шта да не згази; у другој на протпв је све са свим јасно, одређено и разумљиво. Даље н. пр.: „топ пуче" и „ружа мнрише", „како тако', и „ушима чујемо", „ногегао тољагу" и „у продеће цвета цвеће". Текст уз велика штампана сдова је много бољи. Он је скоро сав добар, — изузииајућн две нера зумљиве реченице, и једне неистпните. Неразумљпве су: „Џиновн иди дивови зову се годеми људи" и „Глас народа глас сина божијега" ; неистинита је : <,Џак се пначе зове и врећа". Но код текста испод великих сдова пада у очи, да су употребљена све сама женска крштена имена: употребљена су 32 имена женска, а једно једито мушко! IV. Чланци пооле свију слова. По што су у три нрошла одељка проучена сва писмена : писана, курзпвна, и штампана, и велпка и мала, долазе на 10 страна чданци на читање (њих 13 односно 24 на број), и на једној, односно две стране, бројеви. Чланци су ови: „Мајчино мидовање", ,Д1оздрави", „Шта ко ради", „Шта ко научи", „Чиме се шта ради" (2 чланка), „Како је што" (7 чданчића), „Од чега је што", „Чувај се", „Поређење", ; Дако треба да се вдадају добра деца?", „Због чега шта бива", „Шта је што ?" (3 чланчића), „Колико је чега". Цељ овим чланцима треба да је вежбапе у читању. А вежбању у читању је опет цељ двојака : 1) да се извежба дечје око и дечји мозак. те да брзо и тачио схватају и расаознају видне знаке за речи, т. ј. да се брзо шчптавају, и 2) да се

деца вежбају да разумсју туђе мисли, које сц исказане на аисмено. Прво је механичка, а друго логичка страна код ппсанога говора. То је читање брзо, и читање с разумевањем. Да бп се деца извежбала у бржем читању, треба да читају што чешће с вољом. Да би се извежбада у чнтању с разумевањем, треба да читају ствари аознагије садржине. А да би се оба ова захтева псиупила, треба деци даги да чптају ствари занимљиве и разумљиве, без великог нанрезања, умног. Такве су ствари маде аричице и аесмице из дечјег круга мисли, пз дечјег жнвота. Ради још већег иитересовања н разумевања. требало би да су таквп чданци већином весели и шријатни по садржинп, и да су снабдевенп многим сдикама (као н. пр. што су : „Ма ,1И Јова", „Л.аза и Стаза", и др ). Развијање мишљења у деце аомоКу писанога говора, још не улази у цељ читања у првом разреду. И чдапци са том цељи немају места у Буквару. Мпшљење у деце I. разреда треба да развија учитељ, на други начпн и у другим придпкама, а не читањем и аисањем. Баш на протпв, свако јаче напрезање мисаоног апарата дечјег нри читању и писању треба што је могуће више отклањати у 1. разреду, те да се сва умна моћ дечја може да концентрише на брзо схватање видних слика од речи и њиио везивање са оним знањем, које деца већ нмају. Но тако ннсу удешени чланци у овом прерађеном Буквару, Међу њима нема ни једне једине прпчице, а ни песмице у правом смислу. 0 сдикама пи спомена нема. Све је ово аак било неоиходно нужно тим аре, гито је ао новом наставном ирограму за нижу основну школу читанка за 1 разред са свим избачена. Но у кодико ово није унето, у толпко је више унето материјала за вежбање у очигледну наставу. Најбоље се то види у иоследња четири чланчпћа под натписом : „Како је шта", где се само пита, а не дају се одговорп, по се сгавља децп да смишљају и одговарају, н. пр.: „Шта је бедо, а шта црно ? — Шта је високо, а шта ниско ? — Шта је пространо, а шта тесно ? — Шга је кратко, а шта дугачко?" — и т. д. Даље се то лепо види и у чланку : „Шта је што." И овај део Буквара није без неопходних и неразумљивих - нлп бар тешко разумљивих реченица за децу, бнло због незгоднпх и ретких речи, било због апстрактних и сувпше општих појмова, као н. пр.: „Кућа је зграда, а сто је намештај", „Црвени се од стида, а боји сеодзла", итд. Претноследњи чланак „Кодико је чега" био је у досадашњем Буквару бољи, јер је био краћи. На последњој страни су очигдедно представљени бројеви од 1 до 10 помоћу звездица, а у виду троугда, па су с леве страпе сгављене курзивне цифре, с десне обичне штампане, а одоздо је назначен постанак цпФара помоћу црта. Моје је мишљење, да би курзивне циФре требало овде са свим изоставити, па звездице поређати тако, да она страна (најбоље десна), где дођу