Просветни гласник

701

слаи", „Угљеша", „Хрвоје"), п много деци непојмљиних реченица (кпо: „Весело срце кудељу преде", ,Ум за морем смрт за вратом", „Не буди сиаке пећи жарило", и т. д). Моје је мишљењс, да би и текст исаод всликих рукоаисних слова требало у многоме иоиравити. III. Штампана слова мала и велика. После великих рукоииспих слова долазп читање са штамааним словпма, п то црво само с малпм, за тнм с великим. Овде сам разматрао троје: начело, по комје удешено изучавање штампапнх слова, ред којим долазе иова слова једно за другим, и текст испод слова. 1. Начеао за изучаваае штампаних слова. Довде су деца читала само рукопнсна слова. Сад се прелази на читање штамааних. Прелаз између рукописних слова и штампаних чпне курзивна. И то је са свим добро. Јер заиста најпоступнпји прелаз од рукописних слова на штампанајесу курзпвна слова. Опа су са свим палик па рукоппсна, изузимајући једино д, п у неколико г и р. Али она су у многоме налик и на штампана слова, изузимајући а, т, г, и у неколпко и, а, ш, и. Али начело, по ком је та постунност у овом Вуквару изведена, мени се чинп прилично неподесно. И у овом прерађеном Буквару, као и у досадањем, удешено је тако, да се упоређују слова : писана, курзивна и штампана. Сва трн слова долазе свуда најпре упоредо једно до другог, за тим долази по један или два реда текста са курзивним, а по том одмах по неколнко редова тексга са штамааним словнма. Тако се изучавају н велика штампана слова, с том рачликом, што овде н"ма курзивног текста. Мени се чинп, да је овај овакав прелаз сувише гагао. А после рад са двојаким повим словима, курзивним и шгампанпм, у исто време, изазива забуну. Овим је учињена погрешка, против важног педагошког правила, да не треба радити са разноврсним матерпјалом у исто време — које правило има све веће важности, што је разред нижи. Ја држим, да би прелаз од рукописних слова ка штампаним боо много подеснији, кад би се удесио овако: Најпре би на неколико страна требало да дођу само слова рукоаиена и курзивна, са курзивним текстом, а без штампапих слова. Ту бидеца имала посла само с једном врстом новпх слова, но која су слична са већ нознатим рукоппсиим словнма. Док се то с децом пређе, око би се њино довољно навикло на у неколпко пзмењенн облик слова. Сад би требало да дођу слова курзивна и штамаана са штамааним текстом, а без рукописних (илп најзад, ако се баш хоће, и с рукописним). И ту би деца имала посла опет само с једном врстом новнх слова, но која су слична са већ познат м курзнвним словима. После тога дошла би велика слова рукописна и штампана, са штампаним текстом. Велика курзивна слова била би са свим нзлишна,

по што су сва врло мало модиФикована штамиана велика слова. С тим би била изучена штампана азбука, а на поступннјп и природнпјп начин, но што је нзведено у прерађеном Буквару. 2. Ред нових сдова штампаних. У овом начину, који је изабрат за учење штампаних слова, у овом прерађеном Буквару. учињена је једна прилично велика иогрешка у реду, којим долазе нова слова једно за другим Тако на првој сграни су узети одмах сви самогласници, међу којима су три штампана слова (и, а, у), која се и од рукописних и од курзивних знатно разликују. За њима одмах долазе слова п, т, ш, која су исто тако различна и од курзивних и од рукописних. На тај начин одмах у арве две вежбе долази шест штампанпх слова, са свим друкчијих, но што су и рукописна и курзивна. 1Јосле ових дола^и слично слово „с", а за тим опет неслично „г." И тако одмах у почетку се прелази скоро све оно што је најтеже. За доцније остаје још једно једино неслично штампано слово „д". Ово није добро. Много би подеснпји и поступнији био ред на нр. овакав : Најпре је требало узети штампана самогласна слова „о" и „е", која су штампана скоро пстог облика, као и писана и курзивна, и с њима два, три таква сугласна слова. Уз њих може доћи одмах текст за вежбање. По том би могла доћи самогласна слова „у" и „а", која су само у пеколико различна од курзивнпх и писаннх. За тпм два три једнака нли слична сугласна слова с текстом. По том све једно по једно од различних, тако, да се и она пређу до половине азбуке, те до краја да буде с њима довољно вежбе. Овако би било много више поступности, и'за децу лакше, А да се децн олакгиа учење читања (и писања) и јесте цељ сувременог Буквара. С тога изводим закључак, да и овај део Вуквара није уређен са свим, како би требало. 3. Тексг код штампаних едова. Ни код штампаних малих слова није текст бољи но код писаиих — ако није још и гори. И овде има много речи ретких и неразумљивих деци, а тако исто и реченица. Речи су такве н. пр.: „пуп" (за пупољак), „пупао" (за пупољао). Речн : „љиљан" и „кљук" већини деце су непознате. Исто је тако непозната и нејасна деци реч „цурица" — и ако је нама, одраслима, врло течна п иозната. Речениие су неразумљиве деци н. пр. ове: тушта па ништа, мера вера, пусте жеље, с коца с конопца, кука и мотпка, у џаку мачку купио, страх козе пасе, тешко вуку по поруку, вика на вука а лпсице месо једу, два без душе трећи без главе, итд. У речепици : „малена је тица препелица ал' умори коња и јунака", узетој овако самој за себе, нема логике, јер се не оснива на истини. Реченица „џандрљив као баба" нема места у васпитању. Ре-