Просветни гласник

700

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ ОАВКТА

Даље ми се не доиадају и ове доцније нормалне речи, које су узете из другог узрока, а не усдед незгодног реда слова, као што су: ексер (јер свак каже „јексер", а и то је реч туђа), ченгел (што је реч туђа, и што се више говори „ченгеле"), Кемане (што је реч туђа), ђерам (што је речтуђа, и што у брдовитим крајевима деца не знају за ђерам), и џида (што је ствар непозната). Завршнп закључак овде гласи: Ни ред слова није најбољи у овом иоарављеном Буквару, и треба га ароменити, а ни нормалне речи нису најбоље изабрате. 3. Текет иепод слова и слика. Текст је у овом нрерађеном Буквару знатно измењен. Он је већим делом добар, али има у њему доста и незгодних и речп и реченица. Као год што се у васпитном послу не дозвољава децп да говоре оно што не разумеју, тако им се исто ие сме дозволити ни да читају и иишу, што добро не разумеју. А најмање се то сме дозволити у почетку учења чптања п ппсања. За то текст у Вуквару треба да буде склопљен из речп и реченица, чији је смисао деци потпуно познат. По што пак у нас још нема другог Буквара за сеоску децу, а другог за варогаку — нити нам требају — то морају бпти речи п реченице скроз познате и деци варошкој и деци сеоској. Даље, не треба у тексту да ама речи, које значе апстрактне појмове (мислене именице), јер деца у овом узрасту још немају тих аојмова, и ако су им за по неке такве појмове речи познате. Исто тако не сме бити реченица са фигуративним смислом — то деци у 7. години још ни мало није разумљиво. На кратко: Текст исаод слова у Вуквару, треба да је одабран — ирост, оиште иознат, и лако разумљив; боље да га је мање, али да је одабранији. Али текст у овом прерађеном Буквару није такав. Против горњег правила има у њему врло много погрешака. У њему има много неразумљивих речи, а још више таквих реченица. а) Речи, које су деци неразумљиве и непознате јесу на пр.: снос, сносно, пот, полуга, мах, ташта (свекрва), поиосно, тас, топот, спас, ваљак, тић, лав, чам, и т. д. — За многу и многу децу ће бити неразумљиве и ове речи: пошта, чета, беба (за сву сеоску децу), овас, и т. д. — Исто тако незгодне су и раније поменуте речи : ос, ат, ексер, ченгел, ђерам, џида. Реч „тестера" погрешна је; она гласи „тестере" — или је у крајњем случају провинцијализам. б) Реченице, које су деци од 6 година неразумљиве—или због режих и неразумљивих речп, или што су пепотпуне реченице, или што имају фигуративпи смисао — јесу на пр, : аша паша, спало сало, тање мање, плеги котац као ти и отац, опасан тат (сем ако не треба да буде „тата"), аван на таван, шта познаш, све то горе, снашла нас шала, триен сиасен, невоља научи човека, нежи па натежи, фришак сир, трбухом за крухом, плах гине ОД страха, обесио вуку џигерицу о врат, тук па лук, руку на прси, наше горе лист, нашла слика

прплику, не ваља пљуватч па лпзагп, пс млатп празну сламу, боље с миром него с чиром, с неба па у ребра, зло рођење готово суђење, камо јуне тамо и уже, испеци иа реци и т. д. Даље, погрешна је речепица: „горе се зелене" (место: гора се зелени). Реченпца: „паса има много Феле" погрешнаје граматички (ако нпје погрешно преписана), а и реч „Фела" није деци позната. Реченпца: „тешко сироти" (место : тешко сирочету) у нас се не употребљава, а и смисао реченичпи незгодан је. Даље у тексту пспод слова ^ (на страпи 24) употрсбљена је реченица: „рђа се не хвата за злато", а слово х још није деци нознато, и оно долази на ред тек носле пет слова (на стр. 30). Као што се из ових примера види, врло је невешто одабран п удешен текст за децу I разреда основне школе, Све ове побројане речи и реченице, овакве какве су, и још много других непобројанпх, забрањује методика да се употребљава у предавању и у старијим разредпма. Пословице па пр. изучавају се у старијим разредима на нарочитим часовима, и са нарочитпм објашњавањем, па и опет њино 1т~"мање иде врло, врло тешко. А како ће тек да ""еју деца од 6 и 7 година! И шта да се каљ,~ оне пословице, које и многи одрасли не разумеју (као овде на. пр. „обесио вуку џигерицу о врат", или „плети котац као ти п отац"), п оне узречице, чнје значење такође не могу ни одрасли лако да одгонепу (као овде н. ир. „аша паша", „спало сало', и т. д) ? ! У опште, текст у овом првом и основном делу овог Буквара није, какав треба да буде. Текст за читање г/ ирвом делу букварском треба да је тако лак, да деца не морају ни мало умне снаге да иотроше на поимаве онога, што читају, но да могу сву своју духовну снагу да концетришу само на шчитававе. Међу тим овде је текст већином или са свим непојмљив, или је тежак за попмање, те би учитељ морао да троши врло много времена на објашњавање, а деца опет на иоимање и памћење значења толикпх речи и речеппца, пли бн најзад морала деца да читају и оно што не разумеју — а све су то врло круппе психолошке и педагошке погрешке. С тога мој коначни закључак о тексту гласи : Текст у ирвом делу ирерађеног Буквара неиодесан је, и треба га скроз изменити. II. Велика рукописна слова. После малнх долазе велпка рукописна слова. Ред великих слова остао је исти, који и у досадањем издању. И текст је промењен врло мало. Ред је врло добар. Удешен је но поступности, а на основу сличности облика слова. Овде пије погрешно, што слпчна слова долазе једна до других (н. ир. И, III, Џ, Ц, Њ), јер се она не изучавају као нешто потпуно ново, но у свези са већ познатим малим словима. Што се тиче текста испод слова, има и овде доста истих погрешака, којих и у првом делу, код малих слова. Тако и овде има приличан број незгодних речи (као : „Џинови", „палача", на и „Че-