Просветни гласник

732

НАУКА И НАСТАВА

тога, са колико ће је поверења потпомоћи родитељи и породица." 1 ) Ми ћемо се, у осталом, још доста пута позивати на немачке педагоге и из њихових дела по што шта исписивати, те ће се из тих исписа, по ономе што се препоручује као добро, још боље видети, шта у њих нс ваља и шта они сматрају као зло. А за сад је и ово довољно. Из свега што довде говорисмо, излази јасно, да је штетним последицама, што их у разним земљама запазисмо, један и исти извор — неправилно схваћен одношај у коме треба да стоји школа према друштву и држави. Кад се ово зна, онда је лако објаснити све оне појаве, из којих је ионикло неза^овољство са средњим школама и, што је још важније, није тешко погодити излазак из рђавога положаја и наћи лека злу, које штетно утиче на цео друштвенн организам. А тај ћемо пут најбоље погодити — тако се бар нама чини — ако пођемо за развићем овога питања о васпитању, пратећи га кроз све мене, које је оно ирошло у овом веку до наших дана. * * * Још смо у почетку нагласили, а овде нам је потреба нарочито се на то позвати, да је наиредовање погодба за опстанак и правилно развијање и друштава и народа Та је мисао резултат појава, које се посведневно могу иосматрити и у обичном животу, те није ни потребно позивати историју у помоћ да се њена истинитост докаже. Да су све установе, вршиле оне какву му драго ФункЦ И ЈУ У друштвеном организму, иодложене непрестаној измени и усавршавању, према новим погодбама што их ток културнога развића собом доноси; да је у томе развићу једна од најбитнијих погодаба опстанка народнога — то је истина данас тако позната, да о њој не може ни спора бити, погодба тако императивна, да је никако не см^ју превиђати они, на којима је одговорноот за будућност народну. Два су разлога ради којих је ми опет и нарочито истичемо : први је, што ие знамо, како бисмо је иначе довољно препоручили пажњи свију којима је на срцу будућност народна; а други — што је у њој кључ за правилно и природно објашњење појава, ') Ог. \У. 8сћга(Јег, ЕгггеНипдз- ипЛ 1Јп1егпсШ$1ећге (. Сгутиавгеп , стр. 263—64.

које улазе у област нашега расматрања према постављеном нам задатку. Кад се зна -аио томе спора не може бити — да су све установе подложене усавршавању и прилагођивању новим потребама друштва, у коме неки иосао врше ; онда је природно очекивати, да ни школа, као један од најважнијих органа у друштвеном организму, не може и не треба да је од тога правила изузетак. Кад би то могло бити, онда би то била једна аномалија, која би само доказивала да школа друштву није ни потребна, да оно на њу не обраћа никакву пажњу. А то се за школу не може п не сме рећи. Међу тим се не може порећи ни истинитост чињеници, да је средња школа, у току неколико последњих деценијума, бнла изложена врло незнатним изменама, кад се имају на уму реФорме, које су, на нример, основну школу из основа нреобразиле. Како да се објасни ова, на први поглед, доиста чудновата околност ? Бирократска држава, која је као што смо раније казали, по^тала у нрвој половини овога века, ударила је свој печат на све установе па и на школу; на коју је налегла свом снагом својега ауторитега. У великој зависности, у којој је према себи држава поставила школу, нашли смо објашњење свима штетним иојавама, што изазивају незадовољство са средњим школама. Развијајући своје погледе о задацима бирократске државе, ми смо напоменули, да је у развићу европских народа морало настати доба, када се ночело увиђати, да оваква држава не може одговорити свима ^ потребама, ради којих људи и стварају организоване целине, државе. Година 1848. била је знаменита у овом погледу. Незадовољство са бирократизмом нашло је себи израза у оним многобројним револуцијама, што букнуше но свима крајевима Европе. Од тога се доба заче слободнији полет у духовној радњи европских народа, а њему | је била последица све веће измењивање државних установа у правцу слободоумнијем. У све се установе државне стаде уносити нов живот, свима се почеше одређивати нови задаци, како ће боље одговорити своме задатку и постати прави органи у д]5уштвеном органузму. Бирократизму се ночеше колебати основи, те га поступно истискиваше парламентаризам, који даде