Просветни гласник

ВЛ.СППТЛЊЕ илп дисциплпиА

733

више маха народним правима и олободама на штету бирократскога апсолутизма. Политичке реФорме, неопходно потребне у прво доба ове измене, нису могле потиснути него су, шта више, изазвале економске и просветне потребе, које су у бирократској држави биле тек од споредне важности, поставивши новој парламентарној држави као најглавнију дужност да се брине о њихову задовољењу. Ну, и покрај свега овога, за средњу се школу, каква је у главноме данас, не може рећи да је ишла за својим временом и да се у чем било битно разликује од средње школе, каква је била пре 40 година. Сведок су томе, да нове сведоџбе не тражимо, појаве, о којима смо већ напред говорили. Ово је доиста мало чудновато, али пе и необјашњиво. Да се ово објашњење нађе, довољно је указати на чињеницу, да средња школа ии нрема новој државн није у другчијем положају него што је била раније нрема бирократској, а у тој је баш зависности и био узрок свему злу и незадовољству. Могу бити овој чињеници многи узроци, а нама се види најприродније потражити им свима прототип у великој снази традиције и рутине, које су, као што се зна, консервативни елементи у развићу народа, друштава и појединих установа. „Свуда прошлост, лепо вели Фрари, притискује садашњост ; свуда се води нужна али и плодна бој ба нзмеђу идеја консервативних и идеја напредних; свуда је законодавац склон натурити новим генерацијама идеал, којем се тежило у време његова васпитавања. У свима готово гранама људскога рада несавладљиви закон конкуренције ујамчава напретку надмоћност пад отпором: у истини је богаство, у заблуди пронаст. У иолитици се воде бескрајне препирке о начелима; партије се правилно смењују на власти, и ако народи напредују, то би се тај напредак могао представитп кривудавом линијом. На против у питањима о образовању консервативне су силе у н1дмоћности, јер је тако исто тешко извршити промене, као што је тешко и увидети им потребу. При овоме су заинтересовапа деца, коју никад нико не пита за савет; а компетентим се пак људима у опште највише свиди систем, коме имају да захвале за свој >тлед и положај. Утицај неподесних метода на општи ток послова осећа се тек посредно

и неодређено. Који су незадовољни, немају довољно ауторитета; ако своје мане и неуспехе баце на наставу коју су добивали, њихове ћо мане и недостаци послужити противницима да њима баш оспоре вредност њихових тврђења.Овоме се објашњењу може мало шта још добавити. Нама изгледа умесно додати. да су се ови консервативни елементи тако снажни показали у школи, где им је најмање места, покрај овога, још и зато, што је за правилно решење средњешколских питања било најмање спремљена материјала у виду израђених и одређених погледа на задатак школе у друштву, и средства, помоћу којих она треба да га достиже. Док се, на пример, у политичким реФормама знало и шта се хоће и како да се то што се хоће изведе—у просветним је иитањима, на против, владао прави хаос од неразбистрених погледа и појмова. Просветни реФорматори — да их је и било не би могли у француској литератури пре и за револуције наћи онај материјал за свој посао, какав су могли наћи и налазили политички реФорматори. И оно што се могло наћи у делима Русоа п осталих било је више општег, теоријског карактера; практика је тек имала да покаже. шта се од њихових погледа могло као добро усвојити. У осталом и цео преображај, који се полагано изврпшвао од 1848. год., био је изазван и руковођен политичким а не просветним нотребама. Ето, где је, по нашем мишљењу, објашњење, што се баш у питањима просветних реФорама показала тако силна моћ традиција и рутине. Са свим је природно, што се, код нерашчишћених гхогледа, остало при ономе, што се затекло као тековина и аманет из пропмости. ну, што, по сили прилика, није могло бити пре 40 година, може бити данас. У наше се дане приврженост традицији и рутини не може заклањати за несређеност погледа о задатку школе у друштву и недостатак средстава, којима се тај задатак треба да достиже. Ако се пак оне још и данас држе у снази, то се држе једино логиком рутине, од које, како вели Фрари, ништа није мигољастије. а не логиком ствари како оне данас стоје. Данашњој се држави не може пребацити да не зна, шта која установа у њој треба да врши, јер се при') Еаои! Ргагу, ор. сЦ., стр. 29 —30.