Просветни гласник

734

ПАУКА И НАСТАВА

знаје да су установе ради друштва а не друштво ради установа, како је то пређе било. Кад се пак ово зна и признаје, лако је извести и задатак школе у данашњем друштву и одношај, у коме она треба да стоји према држави п према породици. Покрај свега овога не треба губити из вида ни наше доба, које се справом зове доба открића на свима пољима умнога рада. Ново је доба нарочито обележено силним полетом умним и напретцима научним; науке су се у њему сгалс нагло развијати и ширити област својих испитивања. Иза тога општега напретка нису могле заостати, ра:!уме се, ни науке, од чијих резултата зависи правилно схватање средстава н путева, којима школа треба да иде у извршењу својих задатака. Културна историја која обухвата и историју школовања ; ФилосоФија и психологија, које пружају материјал и уносе смисао у науку о васпитању ; социологија, која нас упознаје са друштвом у најразноврснијим му облицима — све су те науке унеле доста светлости у онај хаос, који је раније владао у просветним питањима и помогле да се израде одређенији и правилнији погледи на задатак и средства васпитања и умнога и моралнога. Све су ове науке ступиле као акгивни агенти у борбу противу традиција и рутине, указујући нове путове, којима треба да пођу школовање и васпитање. Пре средње школе подлегла је утицају ових нових погледа основна школа ггрво с тога, што су о њој још из раније, у делима Коменскога и Песталоција, били правилнији погледи, те отуда и слабпја моћ традиције и рутине, а друго и поглавито с тога. што је она увек била у мањој зависности од државе, те, према томе, и лакше приступна утицају са стране. У осталом овде и сама природа детиња изводи на природан пут у васпитању и упућује на средства којима га треба вршити. Заслуга је, дакле, основне школе, и ако не у свему, што су ови нови погледи, преко ње, поче.ш поодавна утицати и на средњу школу. Пошто је њој непрестано била поглавита задаћа умно образовање, то се и овај утицај, природно је, показао у томе, што се почело помишљати да, и поред дисциплинарних мера, има начина, како да се подстакне и задо бије пажња при предавању и тако ујамчи 1

ред, на чије се одржање и сводила сва задаћа дисциплине, која је у средњој школи исгисла и заменила право васпитање. А чим се то почело увиђати и признавати, почела је, као носледица томе признању, слабити вера у „свеспасавајућу" моћ дисцинлине. И, доиста, прво се стала обраћати већа пажња методици појединих наставних предмета, којој су много материјала пружиле психологија са логиком и педагогија Што је више места у настави освајала методика, то се и више осећао тај напредак на ублажавању дисциплинских мера. И све под утицајем тога напретка почињу се пробијаги напреднија и праведнија мишљења о васнитању и његовој задаћи у средњој школи. Како данас стоји са питањем о моралном васпитању у средњим школама, дужни смо признати, није се пошло много даље од овога, што већ наговестисмо. Док се, на пример, за интелектуално образовање учинило врло много не само тачно постављеним задатком, којим оно треба да се руководи, него и одређеним срествима, помоћу којих се он лако и брзо достиже дотле се за морално васпитање не може рећи да је коракнуло много у напред у оба ова погледа, и ако му се, кад се упореди са ранијим стањем, мора признати неки напредак. Као што смо већ казали, тај се напредак поглавито састоји у томе, што су се, пре свега, почеле ублажавати и сувише строге дисциплинске мере; помоћу којих се раније поглавито и одржавао ред и утицало у морално-васпитном правцу на ученике, и што су се, за тим, почели тражити други путови, којима би ваљало упутити морално васпитање, и друга средства, која би боље одговарала и духу нашега времена, и потребама нашега друштва и захтевима сувремене нам педагошке науке. Мисао, да морално васпитање има равно право у гимназијском образовању као и интелектуално, стекла је данас, истина, доста поборника, али опет зато још нису на чисто изведена многа питања, од којих баш и зависи коначна њена победа и примена на делу. Овим се, разуме се, не ће да каже, да се овим питањима, у наше доба, не поклања пажња, коју она, по својој важности, заслужују. На против, о њима се много и пише и говори ; њима су поклањали и иоклањају својупажњу