Просветни гласник

73«

ПАУКА П НЛСТАН\ >

бити, . крај све неодређености, руковођен никаквим сталним и утврђеним погледима, а међутим се морао вршити и не чекајући да се чује та последња реч, која се тако дуго очекује. Отуда је појмљиво, да је, због ировизорности, његово извођење често нута шкодило омладини, која се васп ггавала, зер је морало лутати, тражећи решења, која су била по некад једио другоме нротивна; она су много и доприносила, да с? у омладини усели дух неповереља, недоумице и скептицизма. «А чим овај скеитицизам постане традиција детињства, васпитање и није више ништа друго него тиранија старијега и јачега — губи и своје достојанство и свој гајзоп с! е1ге.... Са неодређеним се погледима не васпитава" зввршује Тамен. Кад се има на уму доба, у коме живимо, са свом разноврсношћу интереса, који се у њему боре, није никакво чудо, што се нађе, на ггример, отац, који једнога дана, држећи се науке Бого-човека, учи свога сина: а љуби ближњега као себе самога>', а сутрадан му, под утицајем било то Дарвинова учења или свакодневних појава у животу, препоручује иравило : «сваки за себе п . Кад се тако разногласна морална правила могу чути из уста једнога оца, а да шта се тек може видеги и чути у школи, где раде неколико наставника са различним погледима и на друштво, и на захтеве морала, и на задаћу васпитања ? То је лако иогодити, као што је лако, према свему овоме, увидети, како је велика заслуга оних ФилосоФа, који су се потрудили, да макар мало светлости унесу у овај хаос и ирипомогну да се из њега изађе на чистину са одређенијим погледима на задатак и средства васпитања. Да покушамо, дакле, упознати се, ма и у најкраћим потезима, са разним погледима, који су о овим питањима изношени и који се још и данас држе. При овоме послу ми нећемо, разуме се , залазити дубоко у историју, да тражимо изворе погледима о васпитању, који се у наше дане боре; од тога нас посла ослобођава сам наш задатак, који нас, пре свега, упућује на наше дане. Ну ипак, потпуности ради дужни смо напоменути. да су васпитним начелима, која, на пример, данас заступа у теорији Спенсер, а на ирактици изводи

гроФ Толстој, извори у делима енглескога ФилосоФа Лока и славнога Францускога мислиоца Русо-а. Нагласивши то , можемо прећи на дела једнога ФилосоФа, чије су мисли биле од великога утицаја у овом нашем веку на схваћање васпитавања и његове задаће. То је био 0. Конт, чувени творац нозитивне ФилосоФије, која је међу своје присталице бројала и броји највеће умове нашега века. Да оставимо на страну остале јој стране, задржаћемо се само на утицају, какав је она, својим основним начелима, имала на науку о васпитању. Тај је утицај био велики ; он се још и данас осећа, те се не може превиђати, кад је реч о васпитању, а нарочито с тога, што и данас има много заступника погледа, које је 0. Конт први истакао. Полазећи са гледишта, да се у свакој философској системи, већ према самом његову задатку, садржи и система васпитања, ми ће мо само показати основна начела позитивне ФилосоФије , која су уједно у основи и васпитној му системи. Покрај свега свога гласа и утицаја, позитивна се ФилосоФија, не може похвалити великим бројем својих елемената, који би могли издржати строгу анализу и критику. «Позитивисте су, вели Тамен, учиниле много са мало срестава. Потпуна је истина, да су јачином вере надокнадили сиромаштину догмата.»') Основна догма, Герте с1огза1е, како вели Ст. Миљ, позитивизма, то је закон о три ступња: теолошком, метаФизичком и позитивном, који се поступно смењују и кроз која мора проћи све што је подложено развићу. Ову је смену 0. Конт запазио не само у историји развића људске мисли, него и у развићу свих појава, проблема и т. д. — једном речју свега што постоји, живи и развија се. Полазећи са поставке, да се у индивидуалном развићу, као и у Лајбницовој монади која је по себи један микрокозам, огледа у минијатури развиће човечанства и човечанске мисли, позитивисте су примениле ову своју догму на иедагогију и отуда извели цео план васпитне системе ; по њима, дете остављено да се развија како га природа упућује, мора проћи поступно све ове ступње, кроз које је прошло и човечанство у своме развићу. ') Тамен, ор. сН., стр.