Просветни гласник

иркненп 11 школеки летопис

ликује свештеаом лнцу и одговар.т. потребама црквеним и њихове пастве. Ово је свештенство доста танког стања, јер веома рђаво прима своју свештенпчку зараду, па не прима уредно ни бир, за који му гарантује држава, као н за давак. Па и иак свеиттеници на неким местима не примају на касама од неколико година своју зараду. 0 свему се морају вршити тачно закони, а о овоме закону, где се тпче свештенства, не поклања се никаква пажња, већ се гледа као на неки и нечији прост распис. Знамо, да је до сада неколико пута чињен корак у Сабору за ово, но и опет о овоме треба чинити све, што се може учинити, те да би се један пут и овоме з зу доскочило, да не би свештенство неосуђено издржавало овакву неправедну н немилостиву осуду. А о свештенству из целог уашчког округа можемо се с похвалом одазвати, сем неког лалог изузетка. Јер у овом округу имамо већим делом свештенпка карактерних, трудољубивих и у својој дужности врло пажљивих, који су са стањем заузели добар положај, а и прва места у оним пределима заузимају међу грађаннма; да, им се, између онпх високих, кршевитих брда, находе домови са неколико одељења и веома уредним становима, а то је више спремано за примање и дочек посетилаца, нозасвоју домаћу потребу, по што код њих као кодпрвих п оваквих свештеника, никад дом није без гостију. А домови су им окружени по оним брежуљцима и долинама, дивним баштама и вотњацима, украшени као најдпвнији паркови. Оваквих свештеника има повише, које народ слуша, поштује и за сваку потребу долази к њима за савет и потребна упутства. Да, тако, оваквпх свештеннка има неколико, што потпуно одговарају оним првим старим српским свештепицима, који су некада, не само часно, савесно и право свештенички управљали црквом и својом повереном паством, — но и самом судбином народном, кадаје остајао без својих природних и народних вођа. Ми смо неколико оваквих одличнпх свештеника одликовалп „црвеним појасом". У свима манастирима, куда смо прошли, свештенство монашког реда заслужује хвале и поштовања, сем што се не можемо никако похвалпти с млађпм братством у ман. Студеници. Свештенство је у сваком Божијем храму, при нашем доласку. с кратким и топлим поздравима иредусретало нас и поздрављало, а нарочито у оним храмовима, у које смо ми први, као Архије реј, долазили. Често су у иоздравима пазивали садањег архипастира, који их је посетио, да је у

истпни архинастпр, који нолаже душу своју за стадо своје а претходнике, да заслужују осуду, што п њпхове храмове ннсу посећавалч. Но ми смо преко протојерејапрепоручили свештенстау да пред пародом у храму Божијем не изјављује таково негодовање пређашњим архпјерејима. У опште свештенство се носп уљудно н чиновно. Да поменемо на овом месту ; да има породица свештеничких, у којима се свештенство иродужава од пре 200 год. и да се у оваквих свештеничких породица находе синђелије старе, из којих се може сазнатн, којн су архијереји били у епархији р иикопризренској. И свештеници из ових оваквих нороднца спремају и сада себи наследнике, свештенпке у својим породицама. Парохпје неких свештеника у ужичком округу тако су растурене, и удаљене преко 12 часова, да их у зимње доба по 4 п 6 месеци не могу свештеницн обићи због снегова и сметова, већ су парохијани остављени без свештеничке службе и помоћи од јесеии до пролећа. А нека смо места и виделп, преко којих су свештеницн у зпмње доба пролазилп, хтевши обићи своје парохије, па су због рђавог времена и пута и животом илаћали. VI. 0 побожнооти народа. У опште, народ је подједнако добар и није заражен нпкаквим сујеверицама, премда се овде, онде, све више п више распростиру страним утицајем у Београду печатане књиге, којима је садржина безбожничка и удара на све оно, што је свето п племенито нашем племену; на народне обичаје и свету прадедовску веру, која пасједина братнми и покреће на опште ослобођење н уједињење. Једном речју, књиге су у највећем степену неморалне н посве убитачне за нашу народност, разједињујући п одрођавајући нас, о чему ћемо укупно засебнпм актом ноднетп Сабору п цео наш рад против ове народне заразе. По дознању од свештенства, народ овде у овим пределпма много боље посећује цркву но у другим местима. Но, многи с поља веома рђаво наш народ оцењују, нао: да је нерадан, ие држи се уљудно, парничи се и међу собом свађа; да није побожап, и да се неуљудно носи и одева, — што доиста, доста на први поглед може му се и приписати, да је у неколико такав, а да је покрпвен неком мрачном п грешном одећом у свим погледима, док на против, кад се само из ближе позна, са свим је ствар обратна.