Просветни гласник

тити. Ту је узрок, што су се код нас разне канцеларије прихватиле посла око уређења шк<">ла, прекрајајући старе програме на нов начин, као да је у томе и сва суштина посла"'). Знајући да је пок Стојунин био од оних људи који, по Берну, пишу «соком живаца својих," ми смо вољни, да патриотској му огорчености припишемо ову, чини нам се, претерану строгост. Његов дугогодишњи рад у средњој школи . његова многобројна дела, која су му стекла глас најбољега педагога рускога, сведоче, да имамо право, кад ову строгост приписујемо превеликој му љубави према народу и отацбини, чијој је бољој будућности најбоља и најпоузданија залога добро васпитана омладина. Ми смо, у осталом, имали прилике показатп, да Стојунин није једини који је овако мислио и говорио, па и данас чак често се могу чути у педагошким листовима мишљења потпуно сагласна са овим ногледима. Што се, покрај свега тога, врло лагано корача путем напретка, није толико крива виша просветна власт колико дух и снага традиције, која се опажа свуда па и у најнапреднијим земљама. А осим овога треба још имати на уму, да установе нису машине, него органи, као што је то лепо запазио Р. Фрари, а како ће се оне показати на делу, стоји много до људи, који их на гхрактици изводе. Познати што је добро, прописати правила да се врши само то што је добро, врло мало користи, ако нема људи који ће тако исто поимати шта је добро и радити само то шго је добро. Увек је лакше пронаћи зло, него ли урадити добро. Кад се све ово има на уму, онда није тешко наћи разлога да се оправда до ситница изведена подробност, којом се ова правила о владању ученика одликују. У осталом, кад је реч о овим правилима, не треба губити из вида, да су претерану строгост поглавито изазвале чисто руске прилике и да у њима има, крај свега тога, и доста корисних напомена и праведних прописа, који потпуно одговарају педагошким начелима. А ако се, уза све ово, не смету с ума огромно пространство руске царевине с једне, и потреба јединства у школскоме раду с друге страие, онда се још може оправдати и оно, што је мало необично у њима. ') В4- Стојувин, Сочиаеа1а, стр. 340—34 .

Ну, у целом овом питању није толико важно, како мало час нагласисмо, каква су правила , колико начин, како се она схваћају и на делу изводе. А ово се иак схваћање најбоље може проценити према средствима, којима се наставници служе, те да избегну могућност да се ученици противу правила огреше или, ако се већ огреше, да се одуче и на прави пут изведу. Другим речима, треба испитати, какве су казне прописане за поједине омашке ђачке иротиву реда у школи и правила о владању ван школе. Сазнати разноврсне погледе о важности правила за ученике и о задаћи какву треба да имају казне у послу васпитавања, значи сазнати дух дисциплине, али не и васпитања, у средњим школама. Ако и о којој страни живота школина могу бити различна мишљења, нејасна схваћања, то одиста могу бити у питању о дисциплини, нарочито у средњим школама. И у основним је школама било заблуда у овом погледу. али оне нису биле дуготрајне, јер је сам дух детињи упућивао на ирави пут у васпитању. Много доцније, кад се психолошка наука прилично отела а односи друштвени постали преплетенији, почела је педагогија проницати и у средњу школу. И данас још, истина, има наставника, који не ће да чују ни за какву педагогију. Хвала Богу само, што је њихов број сваким даном мањи! Као и у нас, тако су и у Русији погледи о овоме доста нејасни, мишљења непречишћена , уверења некристалисана. Све се то лепо види по томе, какав се значај даје казнама, како су оне одмерене, како се оне врше, чиме се предуиређују и т. д. За то ћемо баш о казнама опширније говорити; оне су у животу данашње средње школе оно болно место, које најбоље сведочи, да васиитање у задатку школину још није освојило себи место, какво има настава. Пре свега мислимо да је потребно упознати се с начелима, која су у основи правила о казнама, са упутствима, којима се она иропраћају, са везом која их везује за правила о владању ученика, једном речју видеги, како сама виша просветна власт схваћа задатак дисциплине — да ли се њоме истискује са свим васпитање или се она сматра само као један његов елеменат .