Просветни гласник

Правила о казнама имају два одељка: у првом су општа начела која су у основи ових правила; а у другоме су по реду прописане врсте казана за поједине ђачке кривице и указана поступност у њихову примењивању. Први је одељак, како ми мислимо, нарочито важан, управо пресудан за карактеристику каквоће и вредности ових правила и начела, којима су се руководили, при стварању им, њихови творци; по њему се може да процени да ли су, у колико и каква педагошка начела нашла примену у овим правилима ; у њему су она општа начела, која, као тековина педагошке науке, могу бити сво]ина свих народа, у којих се осећа потреба за подизање школа и распростирање школовања; — а у другом је одељку опет њихова примена, која зависи од епецијалних ирилика у којима се находи друштво и народ, ради којега школа и постоји. Према овоме се види, да је нарочито овај нрви одељак важан, кад се хоће да испита, која су педагошка начела била од утнцаја на ова правила. И на овим се правилима, више још него ли на правилима о владању , осећа знатап утицај немачких педагога. Да то докажем ја ћу, по Шрадеру, изложити општа начела о кажњавању. Шрадера узимамо овде с тога. што је он, како се нама чини, најбољи представник немачке недагогије за средњу школу. Излажући у своме већ више пута поменутом делу средства, којима се може васпитно утицати на ученике, Шрадер на више места наглашује, да је кажњавање тек последње средство, коме треба врло опрезно прибегавати и то тек онда кад су се сва др\га средства исцрпла. Из свих тих напомена излази, да се наставник може користити казном само као васпитним средством, које се употребљава на крају, после свих осталих, као изванредно, у недостатку других. „Казна, дакле, није, вели он. чин какве освете или задовољавање праведности у смислу грађанске законитости , него њој треба да је смер —- морално усавршавање учениково" '). Поставивши овакав задатак кажњавању, он га даље поставља на психолошку основу. «Кажњавању је, вели, само задатак васиитање воље. било то што ће '). Шрадер, ЕггјеНиндз-инА IIпГеггсМзићге Сгутпавгеп, стр. 167 —168.

је подржати на правом путу или скренути с кривога. а ради тога оно треба да утиче на осећај или осећање учениково. те да снажним иодсгицајем првога или правилно упућујући друго у одређеном правцу, управља и руководи вољу" '). Из овога се већ види, да је број случајева, када треба прибегавати кажњавању, врло ограничен; оно је на свом месту само онда. кад погрешке ученичке потичу. не из недостатака умних, или моралних, него из недостатака којима је извор у изопачености вол^е. кад су дакл^ погрешке свесне иоследице или изопачене или слабе воље. Кад би се ово имало увек на уму, мање би се притицало кажњавању, као једином свемоћном средству противу ђачких погрептака. него што то, на жалост, бива данас готово свуда, па и у Русији. Не треба заборављати, да су многој кривици ученичкој криви сами наставници, било то због своје невештине, било то опет због своје хитње. Као у свему, и у овом је питању нарочито лепа особина уздржљивост, јер упућује на умереност и штедњу у кажњавању. „Казна треба да је, вели Шрадер, нраведна, тј. она треба да одговара унутрашњој природи погрешке и да је одмерена, са највећом обазривошћу, према учешћу, које је имала при том и морална воља м 2 ). Ово значи, да две, ио спољашњим знацима судећи, једнаке погрешке не треба да се казне истом казном. У васпитању нема места за параграфску правду, која не одговара мало час номенутом задатку кажњавања, моралном усавршавању, а, сем тога, сеје раздор п отуђује ученика од учитеља ПараграФСКО вршење правде у васпитању школском најбољи је знак, (( да је наставник са свим наонако схватио свој одношај према ученицима и да је, покрај све Формалне справедљивости. без икакве љубави, која би требало да га руководи у васпитавању својих ученика" Чак у случају кад је више ученика учинило исту погрешку у исто време, не сме наставник изрицати над свима без разлике исту казну, него мора, пре свега, промерити, која врста казне, као најприлагоднија природи свакога појединога кривца и ње'). 1Л. 11п(1. 2 ). Шрадер, ор. сИ. стр. 169. 3 ). 1(1. 11)1(1.