Просветни гласник

192

рећи, да се срп, заменица себе не преводп никада са 801 већ са растављенож дпчпом заменицом одговарајућег лица (11101, 1ох, поиз, тоиз, еих, еПез), ако се она односи на субјект, који је у 1. и 2. л. (једнине пли множине) пли у 3. л множпне; да се, према томе, зој употребљава само када се себе односи на субјект, који је у 3. л. једнине, и то за дица само ако пнсу одређена, а за ствари може се употребити баш и када су одређене. Оваквих нејасно или незгодно казаних правила има повећп број у овој књизи. На посдетку ваља поменути да ни српски језик, којим је писана ова књига није такав какав треба да буде у шкодској књизп. На сваком кораку наплазимо на правоппсне,граматпчке и синтактичке погрешке, аа јужне пзразе, архаизме и туђе речи. Између остадих надазимо и ове правописне погрешке: подписник, иредпоследњи, предходп, одкрити, безсмртан, безстидан, изплачем, обезчашћен безплатан, свезка, дрзкост, полазка, нзкрпити, изчибукати, приметба, сведочба, хрђав, захрђати, шветскп, љутски, сутски, госпотскп, отступити, отдичан, отвесан, пакосан, бодесан, слетствено, селски, стојатп, зактевати, мдого, водити, видио, жедити, желио, мајкина, госба, пријонути, обоица, осеците, осечем, петнајест, определење, сажалење, ниједаннут, другчије, садањи, с' узити, обранбеи итд. итд. Осим тога. има доста застаредих и туђнх речи као: удовдетворити, нравитељство, уметнишство, натријаршески, притјажавати , притежалац, преимЈћство, добродјетелна Фамилпја (а има и доброђетелан), приљежава, спрезање, учеван, повторити, противстајати, обозрив, научењак, саизволети, превазиђе, ироизнешен (ргоаопсе), ничим мање; — кусур, асна, маказе, сајџија, ппјаца, конкуренткиња, штап, пегдати, вапор, (парна дађа), пантљика, театор, Фамидија итд. Од граматичких и синтактичких погрешака поменућу само ове: давајући, бежући, удвојава, дивиоц, не волу (м. воле) метути, мети (м. метнути метни,) ми двоје (м. нас двоје), мдијаху (шрег!. од млети), пренаша се, једно до друго (м. до другог), кад се поређују (м. нореде), разлпчних ступња (м. ступања иди ступњева), уз неодређени начин увршћавају се и гдаголскн придеви, ево вам нож. ево ваша џепна марама (вашег ножа, цепне мараме), оддикује се у доброме или здом (м. у добру и злу); кад би (м. бисмо) добили добре вести, ми би (м. бисмо) вас пратили на маскеном баду (м. на маскени бад); ми га нађосмо лежећа на слами; сумпа ли се гусеница да ће постати дептиром;

нисам баш о никоме говорио, носи овај нож код ошграча ; част не може битп жигосана насиљама тираније итд. У ову врсту погрешака додази и то што се придози времена садашњег и прошдог употребљавају и онда у зависној реченици, када субјект ове није исти који и у главној реченици; а то није допуштено у српском. Такве су, аа пример, ове реченице: жестока бура срушивши њихов мост, Ксеркс заповеди итд.; краљица јавивши, да хоће да дође у комедију (ваљда: нозориште ?) и да жели да г-ђица К игра улогу, која није њена, мдада глумпца прпјону и научи итд.; неко честитајући јој на томе, ја знађах, рече она итд. Овакве конструкције су Француске, ади нису у духу српскога језика, и ми их морамо казати описно.- кад је жестока бура срушида, кад је краљица јавида итд. Погрешао је п оно што се у погодбеним реченицама свеза зг са р1из-дие-рагМ1 преводн са кад би, јер се ово може употребити само онда када иза 81 долази шрагШ!;. Не каже се: „ја би му био платио, кад би имао био новаца" или „мој брат би био био (!) несрећан, кад би био жпвио као ја", већ: ја бих му (био) платио, да сам имао новаца ; мој брат би био (а не: би био био) несрећан, да је живео као ја. — Осим тога, баш п да у српскоме има обдпк за сопс!Шот1е1 раззе (а мени се чини да га нема, већ да је просто преведен са Францускога), за глагод бити он не по стојп. Ко још каже: ја би био био несрећан, д,а сам итд. ! Кад је реч о погодбеном начину, треба поменути, да писац редовно и свуда пише: ја би, ми би, ви би, место: ја бих, ми бисмо, ви бисте. На овоме месту треба поменути још и ове речи и изразе, који су више грешке против лепоте и чистоте језика, но протпв правидности Такви су: зар се ви не бојите, да ће и г-ђице бити конкур енткиње односно те иочастц ; овде почива онај кроз кога почивају толики други ; међу речима које су арисно скопчане ; за род код предмета аоложиЛемо ова правпда ; не појимам да се може бити среЛним уживањем без врлине ; да мој брат није био имао мој штап, он се не би био сдомио (ко се не би био сдомио ?); глаголи у основи којих се налази; нри овом угдеду (а сеМе уие); дирнут сажаљењем, стека народа (соисоигз с1и реир!^, вредљива нескладност (ипе с110(|иап^е Шззопап/ое), свршетни (м. завршни), Ханибад прећаше Риму Узише од једанаут, итд. итд. / На послетку, има неколико погрешака и у/ Француском језику. I I