Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ ИДИ ДИСЦИИАИНА

221

заповеди: «седи мирно и слушај пажљиво®, ! на што му дају право нравила о владању \>ченика па да све буде како се њему хтело. А нарочито је било тешко не огрешити се о ову заповест, ако је она потицала од наставника, који није ничим импоновао својим учеиицима, а још мање удешавао своја предавања тако, како ће пажња детиња наћи у њима доста материјала, те да се не да маха беспослености, којој су последице досада и — немир. «Кад би малиша могао дати рачуна о свему овоме, он би имао права казати наставнику : Ви тражите да будем нажљив, лепо, дајте ми штогод што ће ме подстаћи, изазвати на оад — ја се не могу силом задржавати на оном што ми је или добро познато или недовољно објашњено, што ми је већ досадило, што за мене није занимљиво; ја бих рад био напрегнути сву своју пажњу, али писам у стању, па шта сад да радим? Малиша то неће и не може казати, али ће, у овим случајевима, осећати убитачну досаду, неопходност, да чии било задовољи своју душевнЈ глад и — јавља се ма какав покушај, неуместан испад, шала. Опет казна, опет наставник излази ван себе од љутине, обасипа без нужде погрдним именима нарушиоца тишине, па, по неки пут, изазове на тај начин од стране малишине, чак и дрскост. која може бити ио њега од најжалоснијих последица". Према свему овоме је очигледно, да су дисцигхлинарни захтеви , несагласни с детињом ириродом и снагом, пре свега повод, што се међу ученицима и наставницима ствара провала, те се они понашају једни према другима као два непријатељска табора. Ово је пак једна од најчешћих последица, којима води погрешно схваћена диоциплина, а колико је она штетна може се лепо проценити, ако се има на уму једно од основних правила у васпитању, које, као мото, истакосмо у почетку овога извештаја. Свега овога не би било и не би могло бити, кад би насгавници поклањали више пажње педагошким захтевима и према њима удешавали свој рад и у погледу наставном и у погледу васпитном. Оснозана на психологији, која је у наше дане силно пошла у напред, педагогија је већ данас доста богата корисним напоменама и погледима, ПРОСВЕТНИ ГДАСНПК 1893.

који би требало да су својина свакога школскога радника. Да је среће, не би требало да и један наставник пропушта упознати се с најновијим тековинама у иауци , која му олакшава посао у школи. Ми смо, на пример, већ говорили о покушају рано преминулога Францускога науча^а Гијо , да заснује своју науку о васпитању, на сугестијама, које су у наше дане предмет најживљега испитивања у психолош: - .ој науци. Деца су подложенија утицају сугестија него ли одрасли људи, а њима је, качо Гијо вели, за^атак, у свест човеиову унети уздање, које нрзлази по том само собом у радњу. «Свакоме васпитању треба да је сврха : уверити дете, да је оно способно за добро а неспособзо за зло — ради тога само, да у њему /оиста и ухвате корена и та способност и неспособност; уверити га, да је у њега силна воља; уверити га, да је мор .лно потпуно слободно, како би доиста у њему „идеја о моралној слободи" тежила да се оствари". 1 ) И доиста свакидашњи живот није оскудан у примерима који доказују истину, да је често пута довољчо нагласити деци и младићима да их смгтра^/ за способне да нешто ураде, па да они доиста то и ураде. 1 ) Отуда и долази, што рђ-^во гонашање према њима, незаслужени ирекори или рђаво мишљење о њима воде са свим другим резултатима, управо супчотним онима, који се желе постићи. «Узвисити човека, лепо примећује Гијо, у његовим сопотвеним очима и у очима људи који га окружују, најбоље је средство, којим се може утицати на његозо поправљрње*. А свему је овоие последица пед^гошка истина: «на ученике треба гледати као на такве, какви бисмо желели да су". ; ) Ову исту истину казао је, само другим речима, и Ф. Рајтер у поменутом већ чланку «о васпитању у гимназијаиа . «Најбоље је васпитно средство не само познати и испрвити што не Еаља, него и открити, иза то^а што је погрешно, жељу да. се учини што је добро: — апеловање на оно што је добро у човеку". 3 ) Како изгледају јадни, према овим психолошким истинама, они наставници, који Ј ) М. Гијо, Е<1иса1ло]1 е1 ћегесШе, руски превод стр. 25 2 ) 1 (1. 11 )1(1. стр. 26. 3 ) 1(1 Илс1. стр. 27. 2 ) Гг. Кеи1ег, Вге Егггећипд гп вутпавкп, (^еие Јаћгћисћег №г РУ1о1о§1е ип(1 Рае(1а§ојЈ1к. Ие1'1 I. 1892.) 29