Просветни гласник

224

НАСТАВА

нијој још мери, пати и наша средња школа. Ма како да је строг судија, г. Сиповски може ,/<а се поутеши уверењем, да није далеко време. кад ће се руска школа ослободити свих ових недостатака. Треба само иогледати на суврехмену руску педагошку књи^:евност и разгледати ону множину чланака, у којима се р^справљају разноврсна пита"ча, од "ојих зависи правилно решење питаг^а д* сциплини. Да се пра«илно заснује васпитање у гимназијама, покрај многих других погодаба, у многоме зависи и од тогр , како ће се целокупним распоредом предмета и извођењем наставе утицати на оно што се дрнас само дисциплином тежи постићи, и каквим ће се средствима освајати и подржавати чажња ученика при настави. Да се задржимо баш на овом последњем питању, јер је оно пресудно по одржавање ре/^ у разреду за време предавања; на њему уједно уожемо примером показати: како је недовољно само прописати правила, па да се ред и одржи, а отуда ће се најбоље Моћи проценити. колики је то данас грех занемар^ватитеоријску педагогију, која нам мон.е иного олакшати посао и уздићи га на висин^, на којој се он не сме више сматрати као прост занат. Да пођемо од правила за ученике. Као што смо показали, у параграфу се 13-ом прописује, како да се ученици владају на часу за врем^ предавања. Ту се забрањује, пре свега, дченицима све што би могло чарушитч мир и тиш1' ^у (разговор, шапутаг. е, поткасјивање, гурање и т. д ), а наређује им се, да буду пажљиви и вредни. На ирви се поглед види, да првој забрани нема места, ако се ово /руго умедне стећи, јер ученик, који пажљиво слуша објанн.ења учитељев? или вредно ради на решењу задатога му посла, не може нарушавати мир и тишину у ра-зреду. „Вредноћа, т. ј. усрдни умни труд у извесном, учитељем показаном правцу, последица је пре свега усредсређене нажње; ученикова је пажња, дакле, главна, основна погодба и вредноће и добра владања ученикова у разреду. Подстакне ли наставник код ученика ову пажњу, неће имати прилике да размишља ни о каквој дисциплини; не узмогне ли пак изазвати пажњу, мораће се старати и мучити о равличним мерама за одржање дисциплине«. 1 ) ') М 1М1). стр. 8.

Да би се све ово боље разумело и јасније показале последице од правилно схваћенога значаја, што га има пажња у настави, потребно је упознати се с некојим њезиним психолошким особинама у детета и одрасла човека. Говорећи у првом делу о нсихолошким основима науке о васгштању, ми смо пок^зали, да су све појаве, које чине област духовне радљивости човекове, у најтешњој међусобној свези, и да се, ради лакшега прегледа и сисгематисања, могу поделити у три врсте : осећање, свест, вољу. Ако се узму на ум унутрашње особине ових појава, оче се могу свести на две групе — појаве аФективне и појаве реФлексивне : ове друге се издвајају из првих радњом, која се зове иажњ а. «Пажња је чин или радња, којом наше јг доводи стање афективно у стање реФлективно®. 1 ) Из ове се већ деФиниције види, да су у њој доста ириметни вољини елементи, и да јој је задатак «усредсредити душевну радњу на чем било, што се сазнаје нашом свешћу, нашим ја, на нашим мислима, осећајима, жељама и т. д. Без пажње се ми не можемо упознати са предметима, примати од њих утиске, имати о њима јасне и разговетне представе. Ток наших мисли, карактер осећања и правац жеља зависи од тога, како се научимо владати пажњом' 1 . 2 ) Двоје је што, по Фонсегриву, чини пажњу — слика, извесно у н-иред смишљено стање у које се хоће да доспе, и потом, духовна радња, која заустав^а све што би могло сметати стварању овога стања. Према овоме сваки свесни елеменат, погодаи за ово стање, задржава се, а који му је противан, одбацује се". 3 ) Из овога се већ мол е увидети да, не може издржати критику подела пажње на активну и пасивну, а нарочито у односу њезину према вољи, главном објекту васпитања. (ХеФдинг). У одраслих као и у деце она је сразмерна сили надражаја, који су већ дотле постали тековином субјектовом. Пажња је у деце доста слабо развијена, јер снага њезина, према овоме, зависи од јачине нерава и развића воље. У одрасла човека пажња зависи од снаге асоцијација, *) 6. 1 ј . Ропве^пуе, Е1етеп1 ;8 <Је рћПонорШе I Рвусћо1о§1е, етр. 109. 2 ) И СкварцовЂ, Записки по педагогик$, Спб. 1891. стр. 69. 3 ) 6. 1>. Еопзе^пуе. ор. сН, 109—110.