Просветни гласник

226

зло? и Одбнјајући од руске средње школе прекоре, да је она крива, пгго све већега маха хватају нихилистичка учења, Стојунин је говорио : «Ако се може кривити школа ма за што. то се може кривити једино за слаб морални утицај на омладину, зато што се врло много бринула о умној гимнастици, те није давала уму материјала из живота да га ирерађује, заборављајући, да је срце главни покретач у свпма људским поступцима и да само оне идеје и учеља могу прећи у живот, које прођу кроз срце, у њему оживе и од њега добију снаге да пређу у дело. Сами по себи учења и поуке, ма какви они били, могу, рецимо, развити и обогатити ум, али ће прећи у дело само тада, кад се сједине са осећањем, т. ј. кад нађу одјек у срцу. Гимнастичка вежбања у школи врло су корисна — то сви признају — за ојачање снаге и здравл>а, али пробајте вежбати ученика само у гимнастици, па ћете видети, да ће од њега морати постати Фокусник, комендијаш, клаун; умеће вешто и брзо прегибати своје тело да забави тиме и друге па и себе. Такав морални Фокусник може изаћи и из малише, ако га натерују да се занима. једино умном гимнастиком. Неће она изазвати у срцу његову узвишених осећаја, нити ће му дати оне високе идеје, које облагорођују срце; осећања ће се, без сумње, у њему развијати, али независно од школина утицаја, а може бити и противно њима, па, при неуспесима у животу, Пјјотивно и самоме друштву. Одавде је јасно, какве идеје могу, пре свију, проницати у такво срце". 1 ) Ово је питање врло важно, о њему се Ч УЗУ разноврспа мишљења, оно се често потрже у споровима педагошким о правцу и задатку гимназијске наставе, те с тога и налазимо да је потребно задржати се на њему још мало. „Вринући се о умном развићу, вели Капћерев, немогућно је ограничити се само старањем о Формалном развићу расуђивања, о умењу састављати суђења, изводити закључке, избегавати у оиште промашаје, погрешке у ироцесу мишљења, него је потребно имати на уму и материјалну страну дела, тј. богаћење ума знањем. Задаћа је васпитању створити од детета не специјалисту, него васпитати човека, гхробудити у њему вољу за умни рад, интере1 ) Стојунин, Сочииеа!*, стр. 436.

совање за најразличније сФере знања, дати му правилан иоглед на природу и иојаве у човекову друштву које га окружују. У школама треба да се иробуђују, развијају и задовољавају све умне потребе, а то се може постићи само тако, ако се деца уче најразноврснијим знањима тако, како би могла кад постану одрасда, казати за себе: ћоштеа зитиз, шћП ћитат а поМв аИеиит ри!;ати8. «Да би се избегла једностраност у умном развићу, неопходно је вежбати мисао детињу у разним правцима, на разним иредметима. Какво је то у самој ствари васпитање, које чини, да је човеку неприступан и туђ већи део умних интереса човечанства, које га држи у уском кругу његове проФесије, изван које за њега и не постоји ништа друго. Онширна специјална знања без општега образовања резултат су неправилнога васпитања. Сваки човек мора бити пре свега образован човек, па потом специјалиста. „Истичући неноходност да се деца уче разноврсним знањима, ми не тражимо, разуме се, да с-е детиње главе набијају одломцима разних наука, како би по мало знали од свачега. Знања не треба да се натурују ученику насилно, да им се механички утурају у главу. него треба да их онн органски усвоје и прераде, како би не само умножили материјал за мишљење његово, него би му разјаснили и само мишљење, умешност расуђивати правилно, основано. Саоппггавање знања мора неопходно водити развићу умне саморадње, јер је без ње маса знања мртви капитал, који не приноси никакве особите користи''. 1 ) По овим се речима види не само у чему су недосгаци система, којим се тражи т. з. умна гимнастика, него је њима уједно показан нов правац у настави, који потиче кз правилнога појимања психичких особина детињих и потреба њихове природе. Тај се нови правац датира од немачког педагога Хербарта (17 /6—1841), који је тежио, да васпитање и наставу постави на психолошку основу, истичући као неопходну погодбу учења и умнога развића интерес. (( Познат је, вели Хербарт, педагошки пропис, да учитељ мора тежити за Ј ) Каптере1 !Ђ ,Педагогическа* лсиходопа изд. II. Сиб. 1888. стр. 270-272.