Просветни гласник

ВАСППТАЊЕ ИЛИ ДПСЦМПЛИНА

тим, да се његови ученици интересују оним, шго им ои предаје. Само се овај пропис тако даје и разумева, као да је учење циљ, а интересавање средство. Ја то узимам овако : учење треба да служи на то, да из њега потиче интересовање. Учење је пролазно, а интересовање треба да остане за цео живот". 1 ) Разностраност интересовања иробудити у ученицима, задатак је настави, а интересовање је, ио Хербарту, врста духовне радљивости коју треба да изазове настава. Тек кад се ова начела проведу како треба на практици, учење ће бити од васпитнога утицаја и науке ће се учити где, кад и колико устреба према особинама и потребама дечјега узраста Из ових се општих начела може увидети, од колике је важности за васпитни утицај наставе, покрај садржине и начина излагања самих предавања, још и распоред предмета по часовима и личии ауторитет наставников и т. д. Како се данас не само у нас иего готово свуда по.слања мало нажње свима овим начелима, може се видети по оним силним жалбама, ради којих је гимназијско питање и изашло данас на дневни ред, Ну, ипак неће бити на одмет чути шта о овоме говори г. Сиповски, који тврди, да наставници мало размишљају о томе како је страшно тражити од ученика да усредсређују своју пажњу на то, што за њих није ни од најмањега интереса ни по садржини ни по облику, и да већина ради свој посао као најмљени занатлија. „Програм ирописан, уџбеник указан, на испит треба извести ученике са извесним знањем и добрим владањем. Учитељ је дужан да то изврши и за то је одговоран. Какав значај има предмет за развиће интелектуалних способности ученикових, како га треба иредавати, о томе мало њих размишљају. Већина наставника мисли да то и није њихов посао — заповеђено и ученици су дужни извршивати. Да помогне ученицима, још нејаким за тачно вршење дужности, да их у томе укрепи, дата су му средства : може забележити рђаву оцену за пажњу, вредноћу, оставити сат, два у разреду и т. д. Често понављање рђавих оцена и различне казне воде томе, да сви наставници добију рђаво мишљење о ученику, а то се најзад свршава тиме, што се родитељима, Ј ) 1Јтп88 ра<Ја§о§. Уогкзппаеп у. Ј. Р. Негђаг! стр 38.

227

1 иа леп начин, предложи да своје дете као неспособно узму из школе и даду га на други посао. По некад се то свртпава и брже. Ко је имао прилике, седећи на пример у позоришту, осећати страховиту досаду, кад је међуакт и сувише дуг, тај може знати, како је често неодољпва тежња дати маха осећању нетрпљивостн и нестрпљења, јаено га исказати или мало полупати. Свако пздржавање осећања нетрпљивости и досаде умањава ту тежину. Што је човек млађи, све му је теже задржавати излив осећања, и отуда потичу нетрпљивост, чама. досада, који се, кад су производ заморног и досаднога предавања, показују у виду какве пошрлице или лакрдије за леђима наставниковим. Ученик је у овом случају не само шаљивац, кој 1 би да насмеје другове, него и дрски рушилац дпсциплине, који не поштује школске законе и т. д. Према таквоме ученику, разуме се, треба употребити строже мере, па га шта више може и из | завода изагнати. А и на што га жалити 1 Шугава овца све стадо зарази м . 8 ) Сиповски нам је овде показао природну последицу, која истиче из неправилнога схваћања наставничкога позива и непоимања начела, којима наставник треба да се руководи у своме послу. Само се нама чини да је он опет био сувише строг у својој оцени. И Сгојунин је признавао, да се у «руској недагошкој СФери идеал правога педагога поодавно већ сужавао, ситнио и понижавао", али је бар признавао и то, да се напредак показивао у дидактичној страни наставничкога посла, који је кренуо у напред, те су бољи наставници тежили, да што лакше изведу програм и утврде ученике у томе, чему су их, по програму, били дужни учити, ствараЈући што практичније методе за предавање. «Ја их не мислим осуђивати за такав посао, вели Стојунин, — на против признајем да је он неопходан за празилно вршење наставничких дужности. Ја само изјављујем, да пе^агог не треба само на то да своди сав свој посао; ја наводим да у школи васпитавати може само педагог, а не наставник — дидактик; педагошка се СФера делања може освежавати само идеалом, који се не ограничава на уски обим једне или друге катедре, него истиче из моралних потреба и захтева породичнога и т ) Сиповски' ор. 811, стр. 11—12.