Просветни гласник

наста13а

напоменемо, како је морфодошка разредба језика била недовољна за таке научппке као Хумболта п Штајнтала. Алп је зато њој било суђено, да у науци о језиву, особито при доказивању истинитости теорије аглутннадпје, добије особити значај, Бопови се следбеници освртаху на све стране, не би ли теорији, која тако згодно даје одговора у псторији језика нндојевропских на миога питања, а поред тога служи као полуга, да се могу винути н у прајезичке одношаје, да се и праисторија овпх језика може бар у осиовпим цртама извести. Један од необично даровитих п широких погледа научаик, који не беше везан за само индојевропске језике, а којег склоиости иђаху у ирплог ђенијалним дедукцпјаиа, мпшљаше да је нашао необориве доказе истпнитостп спомпњате георије. То беше чувени Август Шлајхер, чпје се заслуге за словенску науку о језику не могу никад изгубити; истнна он није ученпк Вопов, али се по раду с иравом може тако назвати, пошто је ои после њега у науци о нндојевропским језицпма продужио организацију освојене земље, како то вели један учени Немац. А Шлајхер беше као рођен за овакав смео задатак. У младости својој упознао се с философијом Хегеловом, и она није остала без утицаја п у његову лингвистпчком раду. Али су врло рано утпцај над ње^овим философоским мишљењем преотеле прпродне науке, особпто Ботанпка, коју је с особитом пажњом пратио, шта више био је познат са својих вешто израђенпх препарата за мпкроскоп и вештине градинарске. У то доба, кад он бејаше у пуној мушкој снази, јер је и врло рано на штету науке умро, не достигавши 50 година живота у природним наукама настајаше читава револуција. Метода и средства даваху овим наукама необичап иолет, а то још више појача ђенијална теорпја о развитку у органском свету, коју даје науци Дарвин. Шлајхер, упознавшим се с новом теорпјом, чим је пзбила на јавност, толико је у њој нашао вредности и за своју науку о језпку, да је без устезања огласио је као грану прпродних наука, а језик као п други природни организам. Теорија развитка исто се тако може применити на језике, као и на органски свет, и тек она може дати објашњења развитку дијалеката, развитку више језика из једнога, она пде у прилог његовој генеалошкој теорији о деоби пидојевропских језика. Али што је за нас овде од највећега значаја, Шлајхер у теорији о развитку мишљаше да се находи иајбољи начин, дасе исиитапдокаже пстинитостБоповетеорије. Кад је стао поредити језике разнпх племена, и Шлајхер је, као већ многи ире њега, оиазпо како се између језика јављају једни с иростим мор-

фолошким обличјем, док су други сложеиијега. Нема лп ту какве природне. генетичке свезе између језнка који се зову једиосложпи, осамљени, п онпх, што се зову аглутпнативни и Флексивни ?, тако је прво питање морало бити постављено. Сваки се језик сводп на значење и одношај, вело Шлајхер у 8ргасћ\ г егд1екћ. Пп^егзисћиндеп 1848.: значење је у корену, а одношај се у разнпм језнцима казује различно. Према том могу бити само три врсте јечика: нли да само казују значење речима, а одношај се добива другим средствима, као што то пмамо код моносилабичнпх језика; или се означајном слогу, корену додаје одношајпи аФикс, као што је у аглутинативним језицима; илп најпосле бива да се глас који држи главно зпачење слпје с гласом што казује одношај, а то је у Флексији пндојевропских језика. Четвртог начина нема, пошто не може бити језпка само с одношајним гласом. Тако се језици могу поделпти у трп главна типа по казивању граматичких одношаја. Али то није само у погледу данас живнх Језика, јер се и у развитку језика могу разлпковати трп периоде, које се слажу с оним моментима, по којпма се језици класиФИкују. Ово је Шлајхер изрекао још много раније, него што је огледао да Дарвиновом теоријом протумачп развитак језика У свези са својим природњачким погледима, Шлајхер је огледао да унесе више светлости н у одношаје језика индојевропскога племена, и у одношаје његове к другим племенима језика. И међу језицима као и у органском свету разликујемо организме сложеније и простије: сва је прилика да и међу језицима постоји исти одношај као н мећу организмима у нрироди. Наука вели да сваки организам што је простијп у толико је старији, што је савршенији, у толико је доцнији, пошто је иоследица дугога развитка простога организма. То исто можемо претпоставиги и за језике: језици моносилабпчни већ показују тежњу ка композицији, аглутинацији, а простога су организма, налик на оне природне ниже организме, да се не може другојаче разумети ни објасннти та њихова простота, већ да су они још на оном првом ступњу језикова развитка, на ком мора бити сваки језик у првој нериоди свога развитка. Савршенијег су организма језици аглутннативни, а њих надмашују Флексивни. У овом случају између науке о језику и геологије често се повлачила наралела: као што у њој разликујемо Формације млађе и старије, тако и наука о језику у развитку језика. Али се та паралела чешће понавља, кад је реч о методи обеју наука, сличности њихова поступања у испитивању својег предмета.