Просветни гласник

ЦРТЕ ИЗ НА Језицп просхог типа, а хронолошки, нрие Формације, немају ништа друго до речи—корене, који служе за све потребе као грађа, нема пи преФикса нп суфикса, нема никаке модиФикације да се казују граматички одношаји. Реченица тих језика састављена је из речи — корена, и просто се може свести у Формулу: корен + корен + корен (К -ј- К + В.). Из овог простог стања може се узетп, да су се развили сви лингвистички системи, почевши с мопосилабизмом. — Као други ступањ у развитку језика уопште, и савршенији тип, по теорији Шлајхеровој, јесу аглутинативни језпци. У аглутинацији више се елемената снаја уједно, тако да онп губе вредност самосталнпх речи, своју праву вредност: једиа се представа ствара, једно значење јавља као главно, да и онај елеменат, носилац тога значења, постаје стожер у тако сложеној речи. Али што је овде карактеристичпо, и други елементи још чувају своје старије значење, које им даје ипак нешто индивидуалности, и ако иду на друго место, ступају у службу као помагачи. По Шлајхеровој теорији може се извести Формула аглутинативних одношаја, ако се онај стожерни елеменат, корен, означи с К, споредни елемеати, одпомоћи, с г: тада може бити у аглутинативним језицимаречи овако састављених: г-\-В или Е-\-г, или гВ-\-г-\-г ит. д. Тако имамо корен с преФиксом, аФиксом, суфиксом и инфиксом и т. д, да представља реч у разним језицима овога типа. — Језици трећега типа, исто тако као аглутинативнп језици, састављају корене с другим коренима, од којих једни чувају главно значење, а други им се додају да се искажу одношаји, али се при том слевају оба елемента означајнп и одношајни, у једну целину, Флексивиу реч. Тако посталу Флексивну реч, управо корен модиФикован ради казивања одношаја, може по Шлајхерову мишљењу представљати ова Формула II" (К 1 , К' 2 ) а суфикс з\ До сад су познати таког обличја језици само двају племена, семитског и индојевропскога. У индојевропском је општа схема за реч К* 8* (з х је променљив наставак или впше њих) Заисга се, само гледајући на казивање граматичких одношаја комполпцијом, могу разредпти некп језицп у ове групе, алп је друго сама разредба, која не даје ништа више, пе тражп да буде и генеалошка, а друго је кад се пређе на мисао, да су и језици тих разних типова још више сродни. х ) В. СотрепсНит (1ег усг§1. ОгаттаНк (1ег тс1о§егт. Зргасћеп 3 , "У^еппаг, 1876., стр. 2—3., а исто тако, исте погледе у књизи пристадиде Шлајхерове теорије : АЂе1 Ноте1асдие, Ип&шзМцие 3 ,1881. (ВЉНоЉедие (1ез зслепсеа соп4етрогатез, 4. II).

0 језику 331

Доказати крвно сродство између индојевроиских, уралско-алтајских, индо-хинеских језика, то још нити је било, нпти ће се икад може бити остваритп. Зато ни Шлајхер нпти други — осим кад би се хтело у свези с теоријом о пореклу рода људскога од једнога пара, па дакле и језика из једнога — не говоре, да су ти различни тппови језика у крвном сродству, до само да представљају ступњеве, преко којих је ваљадо Флексији прећи да дође до садањег стања. Али ни зато нема доказа, добивених непосредно из историје језика тих типова, јер моносилабпчни језпци нпсу дали у псторнској им периоди живота ни једаи аглутинативан језик, нити .се игде аглутинациј I претворила у Флексију. С друге стране и морФолошка разредба језика не обухвата све језике, што се говоре на земљи, остају читава племена изван ње. Да се доскочи овој незгоди, није ништа друго остајало Шлајхеру, већ да се опет узме каква друга ипотеза, а ШлаЈхер је примио основну мисао овој из Хегелове ФилосоФије. Као што је Хегел делио живот човечанства у две периоде: у једну у којој је дух рода људског успаван, и другу у којој се буди иза сна, или је већ будан, такоје Шлајхер, а и много других лингвиста, узео да се и живот сваког језпка може поделити па два одсека, на две периоде. Народ ствара језик у периоди пред историјом, када он још располаже оном творачком силом, која се огледа и у другим одношајпма рода људскога. Тај први период зове Шлајхер предисторискп, у којем се с човеком разви језик као гласовни изражај мисли. И најпростији је језик производ таког развитка. Сви су виши облици постали из нижпх, сложени — аглутинативни из осамљених — изолираних, Флексивнн из аглутинативних. Друга је периода Шлајхеру доба опадања језика, историска, када мењање бива и у гласовима и у облицима исто тако као у Функцији и склопу реченица. Прелаз је из старије периоде у млађу постунан 1 ). Ову деобу живота свакога језика на две периоде усвајају и други лингвисти, само им дају другојача имена: тако на пр. В. Хумбодт 2 ) предисторнску периоду зове периодом организације, историску — периодом глађења ; Фридрих Милер 3 ) прву периоду ембрионалном, другу као Шлајхер: исто тако и Макс Милер, који на једном месту веди: „Ми, историске расе, мисдимо на језику, али га не стварамо". 4 ). Адп и на тај начин, кад се хоће да да објашњење несугласнци, што се оиажа између теорпје Ј ) ОтрепсНит 4 , стр. 4., Делбриков Ет1еИ. 2 , 20-41. 2 ) СигИив спомиље у 2иг СћгопоЈо&Је 1 , 12. 3 ) 6гипс1гЈ88 (1ег ЗргасћтавепасћаЛ, Ет1еИип^, 1876, >У1еп, стр. 132. 4 ) Наука о мнсли, руски превод 1891.