Просветни гласник

НАСЛЕДПОСТ И КАРАКТЕР

мора донустити ириродиа склоност, као посдедица наслеђа. С овог гледишта свака би породица могла да буде нредметом веома занимљиве монограФИЈе, те би се на тај начин прикупиле многе нове чињенице у прилог закону о иаследности карактерних црта. Ради нрнмера изнећемо неколико чињеница. Између њих постоји цела једна категорија, која изазива у данашње доба оншту пажњу , то су случајевн у којима се појављује наслеђе оне врсте нрождрљивости, која се зове ппјанством. Гал прича о једној руској породици, у којој су отац и дед пре времеиа пропали. као жртве своје склоноети да пију јака пића; унук њпхов иоказивао је још у нетој годпни исту страст у највећој мери. У новије време прикупили су Магнус Хус и Морел толико података о наследству алкохолизма, да нам је лак избор између њих. Некн човек, који је одан алкохолном пићу, пма сина, којп показиваше још у детињству најсуровије нагоне. Прнвуђен да буде војник, он продаде све своје војничке ствари, да би набавио себи ракије и избеже смртну казну само услед уверења лекара, који познадоше у њему неодољиву страст за иићем 1 ). Ваља забележитп овом прпликом, да деца алкохолиста показују још у детињству најсуровије нагоне. То је с тога, што се страст преносп не само у виду пијанства, већ и у најжалоснијим изменама, као што су нрерана суровост, леност, скитање; то је по речима чувеног пснхиатра Морела, прћија. пмјаначке деце. Једна америчка статистпка, коју наводи Деспин, показује да су така деца десет пута више расположена на преступе и злочине, него ДРУга деца. Тврдичење и сродпи нагонн такођер су махом наследни. „Приметио сам, велп Модслеј, кад је неки човек много радио, да би досиео до богаства, да је последица тога Физична и душевна клонулост у потомака његовпх, која води кашто дотле, да се породица угаси у трећем илп четвртом кодену. Кад се то не деси, оида заостаје увек неко инстпнктивно лукавство, подмуклост, иретерано самољубље; опажа се одсуство истинских моралних нојмова. Ма каког мишљења били остали иосматрачи, ја ипак тврдим, да претерана страст за богаством производи, гутајући све животне снле, расположење ка моралном оиадању, или умном и моралном у исто време" 2 ). Ево једног занимљивог родослова, који показује наследност крадљивачких и убилачких нагона. Јован Крстин има три сина: Петра, Тому и Јакова; Петар има сина Јована, којн би осуђен Ј ) КШо1, ГНегесШе р8уећо1о§1 (Јие, I. д. гл. V. 2 ) Ра1ћо1о§у о; МшА, стр. 234.

на вечиту робију за крађу и убиство ; Тома нма сина Фрању, такођер осуђеног на робију због убиства, и Мартина, осуђеног иа смрт због убиства. Син овога свршио је као лопов у К,ајену. Трећп брат, Јаков, имаоје седморо унучади, којп сви беху лопови и једног ираунука, који би осуђен на смрт за крађу и убиство '). Гал наводи као пример једну развратну жену из Сједињеннх Држава, која је имала, осамдесет нотомака у нравој линији, од којих је једпа четвртина била осуђивана, а остали беху пијанице, блесанн, суманути и нросјаци. Историја нам износи много примера, из којих се јасно види утпцај наследности на карактер. „Физични састав, овај творац моралних склоностн, вели Волтер. преноси у исти мах и карактер од оца на сина кроз векове. Апијеви беху увек гордн и непоколебиви, Катони увек строги. Сва лоза Гвиза беше одважна, дрска, бунтовничка, чудна смеса најбезобразнпје охолости и најљубазније учтивосги. Почевши од Фрање Гвиза па до онога који се силом намете за краља народу напољском, сви беху растом, умом и храброшћу изнад обичних људи. Видео сам целокупне слике Фрање Гвиза, БалаФра и његова сина; растом су по шест стопаЈ на лицу им исте црте, иста храброст, иста дрскост на челу, у очима и у држању". 2 ) Л.асно беше Видемајстеру да докаже наследну болест у четири ћесара: Тиберија, Калигуле, Клаудија п Нерона; њихове чудовишне пороке беху сјајно описали још Тацит и Светон, који су прво спазили предају порока наслеђем. Веспасијап, који је био чувен као тврдпца, имао је међу својпм прецпма једног трговачког носреднпкаиједног кајшара. „Скоро свп кнежеви из породице Конде, нрича Сен-Симои, одликовали су се нлаховитошћу п иеустрашивошћу, великом подобношћу за војпу вештину, сјајним умним даровима; у исто време беху у њих настраности које гранпче са лудилом, гнуснп пороци срца и карактера, злоћа, нискост, свирепост, корпстољубље, гадно тврдпчење, склоност на нљачкање и тиранију и она врста суровости, услед које буду мрскији тиранп, него ли сама тирапија 1 '. Сент-Век напомпње, поводом књиге у којој је Ломенп изнео студију о породици МирабовљевоЈ: „Он је пронашао једну нарочиту расу, са каракгернма силие и узвишене орпгиналностп, у којој је Мирабо требао само да поникне, па да постане чувен, да прогрми као метеор, тако да се за њега може рећи, да је био изгубљепи, блуднп спн, ну у истп мах и најславније чедо своје расе". Најлешие врлине такођер су наследпе, чему служи као ирпмер по') Безрјпе, Рвусћо1о§1е па№ге11е, књ. II. стр. 410. 2 ) В1с11оппа1ге рћИозорМ^ие, чданак Са1оп. 54*