Просветни гласник

НАУЕА Н НАСТАВА

426

роднца Ламоањон, из које је један од последвих предстаннпка, Малерб, пграо тако племениту улогу у Француској псторијп ; с тога је Флешје с праном назина „једном од онпх породпца. које се рађају, тако рећн, само правду и мплосрђе да врше, у којима се врлпна преноси крвљу, подржава саветима II одушевљава велпким узорпма". Има дакле карактерпчх црта, које су заједннчке у свакој породпци, п које се тумаче не само утпцајем околине, нодражавањем, него још нарочпто утпцајем крви. Неке карактерне црте заједничке су целпм областнма, народима и расама ; оне постају у почетку услед разнпх узрока, пу утпцајем наследности препосе се кроз векове, са већим или мањпм изменама, алп се увек могу распознатп. Покрај све централнзације и народпог једппства Фрапцуске, чувају Л.оренци, Шампањцп, Гаскоњци, Цровансалцп своје особине п мане, које су услед разппх узрока стекли. Између ових једни су ишчезлп, као ратови, непрпјатељске најезде, освајања, извесна уређења и нарочичи обичаји, а други још делају, као што су земљшпте, клпмат и т. д. Ну ма каки билп ти узроци, били онп пролазнп илп стални, њпхове последпце остају у снази п чувају се наслеђем. С тога можемо скоро поуздано рећп, да ћемо разликоватп Гаскоњца од Лоренца, н ако нм пс знамо норекла, по фпзпономији п по карактеру, по некнм цртама које су зпачајне за сваку од ових областн. С друге стране, ма да жпве далеко један од другог, под разлпчптим поднебљем, у суседству са народпма, којп врло мало лнче један на другог — са Немцпма п Шпанцнма — ппак ћемо заиазити и у Лоренца и у Гаскоњца опште карактерне црте њнхове заједннчке, Француске, нације, којима онп лпче једап на другог; јер постојп нацпоналнн карактер, којп се образује махом под утицајем паследпостп. „Кад бпсмо пмалп велп Рпбо — каку ваљану етнограФску психологију, јаснпје бпсмо уочилп улогу наследности у стварању народног карактера. Исторпцп су још одавна створнли себи стално мпшљење о карактеру разних народа п о немогућностп да се псти нзмепи. Тако је Француз деветнаестог века, у суштини, Гал из доба Цезарева. У Коментарима Цезаревпм, у Страбона п Диодора, налазимо све битне црте Француског националног карактера: ратничкн дух, љубав према сјају п блеску, крајње лакоумље, неизлечива таштнна, досетљппост, брбљивост и поверљивост. У Цезара пма папомена, које нам изгледају као да су јуче наппсане 1 ). Овај навод може да нзазове озбиљиих прнговора; може се рећи, да је ту Фрапцуз нетачно нацртан, да не ваља веровати оваким ') Ш1зо1, ГНегесМе р5уо1»о1о§Г^ие, I. д. VIII. одељак,

уопштавањпма, под која се не могу подвестп толики посебпи случајеви; да су се првобптпи Гали — који нп самн можда нису представљалп једнородап парод - пзмешали на разнпм крајевпма са Иберцима, Латниима, Гермапцпма, Францпма, Визиготима, Бургундима, Норманцпма п т. д. Нећу да улазпм у расправљање овог етпографског питања. Ну ма кака бпла првобпгна крв некога народа, од онога часа кад је се некп народ сталожпо, нагомплава оп пајлак чптав каинтал заједнпчкпх осећаја, пдеја, навпка, које продпру у све душе, те чине њезпн саставнп део; то се предаје крвљу с колепа на колено, те састанља етнпчки карактер. Тако постојп карактер Фрапцускп, карактер пнглескп, којп се разликују један од другог, пу којн се могу мешањем крвн узајамно пропикнутп. Нема сумње да би пз неколпко узасобпих бракова између Францускпх н нпглеских породпца нропзашло после неког времена потомство, које бп се г.пдпо разлпковало како од чнстих Француза, тако н од чпстих Ипглеза, н које би представљале у некпм цргама мешовит карактер, у коме би се смешале врлпне п мане оба ова народа. Морамо ипак признати, да се у таким делнкатним питањима треба чувати непотпунпх гшдукција п пренагљеннх уопштавања, јер се анализа п синтеза карактера не може нзводити са оном поузданошћу и тачпошћу, којом се врше хемијске операцпје. Л.асно је увидети, да су елементи, који састазљају карактер неке особе. нороднце, нацпје, расе, нмалп кадгод свој почетак, да су билп нови, а не паслеђени, у неком часу њихова жнвота. Наследност може да огночне свој посао у погледу разних елемената карактера, са свакпм покољењем; ну једном отпочетп посао не губп се са тим нокољењем, већ прелазн п на она која долазе. Да протумачпмо то прпмернма. У некој породици, где владају пз одавна предања умерености, штедљивости, частољубља, врло је вероватно да се неће појапити ни на једном њеном члану порок пијанства; пу то се ппак може изпенада догодити. Тако се јавља у карактеру породичпом нов, превратнички елеменат, којп не мора бити пролазног века; ппјанац, кад се ожени, може га предати у наслеђе своме потомству, било под истпм видом, било у промењену облпку, као што споменусмо ранпје. На исти начип може да прелази на потомство нека особеност органпзма, нека телесна болест, пошто се једном нојавила у породици. Бива лн да ишчезне после неког времена нови елеменат, који често пута јако пзмењује личност? Што се тиче Физичке стране, питање је још веома тамно; једни се елементи укорењују, а друга се