Просветни гласник

483

ових одредаба — § 12. гл. I књига III. зборника Венодотије —, где ее крвппна расиоређује на овај начпп. Пре свега крвнипа се дели на три дела: један део нлаћа убица са својим родитељпма н иунолетном децом, 1 ) а две трећине падају на остале сроднпке. Даље, трећпна која пада па убицу, његове родитеље н децу такође се делп на трп дела: две трећине нлаћа убпца, а Једну плаћају родптељи, где отац плаћа два пут више иего мати. Две трећпне крвнпне, које долазе на удаљеније сроднике, узима се као целина п дели се исто тако на три дела, од којнх један део плаћа матерински род, а два дела очпнскн род. Распоређујући тако крвнипу, зборник Венедотије вели даље: „и тако крвнина прелази од једног колена материнских сродиика на друго све до седмога. То јест, деца једне матере браћа су међу собом, а нотомци једне бабе 2 ) браћа су од стричева, а потомци једне нрабабе стричевићп су другог степена (т. ј браћа трећег степена), а потомци једне праматере у четвртом степену, стрпчевићи су у трећем стеиену, потомци једне праматере у петом степену, стричевићи су четвртог стеиена, потомци праматере у шестом степену, стричевићи су петог степена, нотомцп праматере седмог степена стричевићп су шестог степена, и крвнина не иде даље од овог колена. Ако буду потврђена само два или три колена, то да падне на њих, да се распореди између породица од којих излази отац, узимајући два дела на род". Баш текст овога члаика тврди да, и ако сроднпцп по оцу нлаћају већп део крвнпне него што плаћају сродницп по матерп, ппак се обраћала велика пажња на сродвике по матери, јер се сродници по матери тачно одређују, а сродници по оцу само општим изразима. Осин тога, убројавање сродства са свим је архаички, ио коленима, а не ио рођепу, једном речју, убројавапе је очако исто како је било негда и које води своје аорекло од оног времена, када су деца арииадала не њиховим родитељима, веК целој груаи, и када се то арииадапе одређивало иореклом од жекске груие Овако рачунање сродства, и ако му се баш не даје особити значај што је у зборнику Венедотије нарочито прпмењен сродству по млеку а пе сродству по крви, ппкако није могло ионићи прп искључивој превласти агнатичког начела,јер слична искључива превласт|; агнатичког начела претпоставља јако развијену индивидуализацпју поро') У неклм списковима, као па иример у рукопису које су оапачилп уредпици државног издања велских споменика В, паводе се међу саучесницима у трећем делу, који нлаћа убица и његова браћа и његове сестре. 2 ) То јест, лица која ииају ]едпу заједничку бабу.

дичкнх и сродничких односа. 3 ) Сродници ,'убијевога примали су крвнпну у оном иоретку у каквом су је плаћали сродницп убице. Значајио је да део који је плаћао очипски род убице, добивао је очински род убијенога, а део који је нлаћао материнскп род убпце, добинао је материнскп род убпјенога. А поред тога свакп од родова убице закључивао је засебно мпр са родом убијенога којем одговара, оснажујући то заклетвом стотину најбољпх мужева пз рода убијенога., оверавајући дајеубици опроштено (Уепес1оШп С., В. III. Сћар. I. 16). Зборници Диметпје и Гвента имају готово исте одредбе, које нађосмо у зборнику Венедотије. Само В1Т0 је у овим зборницима, који садрже нраво новије Формације, сродство подробније наведено како по млеку тако п по крвп, али где сродство по крви већ узима превагу. Из наведених Факата јасно је да се п при потпуиом набрајању сродства по крви веза са сродством ио матери није прекидала, већ се продужаваи, што се јасно види у плаћању и примању крвнине од стране сродства по млеку. Чак су се по негде деца, прпбројана очевом роду, сматрада да прииадају у истом степену и материном роду. „А спи женске, вели се у зборнику Гвента, коју су њени сродници удади за неиријатеља рода, да буде заједнички међу обојим сродницима". Таква је стара келтичка породична и сродничка организација, која се начелно разликује од тако зване патријархалне организације, коју су многи ученв људи сматрали за првобитни облик породице код свих аријских иарода. ЏЏ-Ч+ МОНИЗАМ КАО ВЕЗА ИЗМЕЂУ РЕЛИГИЈЕ И НАУКЕ од рРНСТА уСЕКЛД. (Свршвтдк) Услед иоделе рада овде су се развили разноврсни оргаии свести као оруђа извесног осећања, мишићн као органи покрета и воље, нервни центри пли ганглије као посредпи и регуларни централни органп Еод најсавршенијих лшвотпњских родова, нервни центри све више пзлазе иа впдик као самостални душевни органи. Према јако развијеној грађи њпховог централног нервпог спстема, мозга, и његовом чудноватом сплету од ганглија и нервних 3 ) Сноменици разликују два циклуса сродства: прво сродство блиско, и друго сродство удаљено. У нрвом цнклусу сродпички односи значајно су индивидуалисани, а у другом они нмају карактер старијих груисаних иокољева.