Просветни гласник

536

ових особина, које су постале особине класичне прозе, Наскад је показао. још и снажну имагинацију, енергичан језик, и ватрену речитост, која савршено одговара пдеменитим осећањима његове патничке душе. ЛАРОШФУКО. По оном кратком прегледу ЛарошФукоових идеја, који смо дади у нрвом делу нашег састава, могућно је сматрати овога ФидосоФа као једног од најогорченијпх мизантропа који је, из буди каквих раздога, дао својој фидософији жестоку мржњу против људскога рода. И заиста, врло је лако преварити се у схватању ЛарошФукоа. Кад посматрамо његову строгу критику људских деда и вешт начин раздагања врдина у пороке, ми смо скдони закључпти да сам писац. гоњен неким можда неваљалим нагоном, налази нарочита задовољства у показивању своје мржње према људима. У том сдучају ми дајемо ЛарошФукоу особине једног огорченог непријатеља људског рода. Међутим, ЛарошФуко је далеко од тога да има те особине. Он истина јесте строг критичар, неумољив судија људских радња, али је такав зато што је савестан посматрач, који пзучава природу моралну, као што би изучавао ма који други предмет. Он није имао, у својим моралним студијама, другога циља до да тражи истину, па ако је на посдетку дошао до песимистичног схватања људске црироде, није дошао зато што је за таквим закључком нарочпто ишао, него што на другачији инје наишао, п још, што је имао довољно храбрости да не устукне иред њим. Он је ведики пдемић, поносит и хдадан, којн нре презире људе него што их мрзи. Он је међутим тих и миран, озбиљан и важан, сувише одвојен од људц, да би их мрзео и сувише узвишен над њима, да би их неправедно кдеветао. Он не показује ни срџбе ни гнушања нрема људпма, и ако развиЈа назоре, који су по ове врло мало симпатпчни. Да је он у истиии имао јаку мржњу према људима, он би, како је био одарен снажном имагинацијом, био речитији кад је он њима говорио; међутим, он је остао хладан и резервисан. Да је у истини имао неваљали нагон да оклевета људску природу, он се не би уздржао да не објасни пороцима све људске врлине; међу тпм, има још доста врлина које се он није усудио напасти. Оно што највише напада. јесу врлине стојпчке, оне које се могу пре сматрати као пропзвод воље човечије него као маниФестација доброте. Љубав, цраву љубав, узајамну симпатију, која се непрестаним одхођењем рађа међу људима,

ЛарошФуко испитује са много резерве. Он допушта истиниту љубав „чисту и слободну од мешавине других наших страсти", и допушта мидосрђе, које људи осећају према беди. Говорећи о овим осећањима, он нам показује како осећа потребу да ограничи домашај своје критике и да је начини мање апсодутном. После свега овога. он је оставио нетакнуте оне праве врдине, у којима се показују доброта и љубав. То су синовља љубав, љубав матерпнска, љубав према Богу, љубав према отаџбпни. Он је доиста показао лажност многих људских врдина, али је уз то на резервисан начив одобрио изузетну егзистенцију неколико племени тих особина. Он се показао строг према људима, у кодико му је допуштада строга анадиза којом се служио у евојим студијама; он би ишао даље, да је та строгост била инсипрована мржњом. Хладан и без срца, Л.арош®уко је још и врдо мало хришћанин. И ако, у предговору својих Максима, води да каже како су његове идеје извод из морада оног, који је у хришћанској редигији, његова књига је врдо мало религиозна, и у том лежи највећа раздика између ЛарошФукоа и Паскала. Песимист као Паскал, згнушан животом као Паскал, он нема оне јаке вере, која пспуњава живот овога п која је главна црта овога ведикога духаПаскал, огађен животом, повео се грозничавим тежењем савршеном божанству и ватреној жеђи за узвишеном срећом. ЛарошФуко, лшпен религиозних осећања, не имајући чиме да попуни празнину коју је у његовом срцу начинида аверсија према животу, остао је хдадан, без амбиција и без жеља, као човек доста увпђаван да не гдеда жељену срећу у таштим уживањпма живота и доста несрећан да је на другом месту не нађе. У његову разочарану срцу остада је тешка туга, као строга казна, што је оно хтедо да сувише разуме живот а да ужива у њему сувише мадо. Стил ЛарошФукоа заслужује тодико исто пажње кодико и његова ФидосоФија. Једрина, тачност и имагинацнја, то су гдавне особине његова стида. Он је непрестано радио и прерађпвао евоју књигу једино у цпљу да да тачан израз својим идејама, и заго је његова књпга можда највише обрађнвано дело у цедој Француској књижевноети. Мисди које су, у почетку, можда цеду једну страну заузимаде, сведене су у два реда и постаде су само Једна максима. Пре ЛарошФукоа само је Паскад показао такву једрину језика. Зато је књига ЛарошФукоа остада, образац тачности и једрипе, оних особина, које се справом сматрају као гдавне особине Француског стида.