Просветни гласник

СТАРЛ ИСТОрИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДЛ

није опседоше п Сиракузу. Сиракужанп их пст.ина одбнше од опсаде п разбише њихову војску, алп се ратовање најзад заврши тиме, што цела заиадна Сидилија до реке Халикоса остаде у власти Картагпњана. 14. Рат са Римљашша и пад Картагиие (146 год. пре Хр.). — Најдужп и најтежр рат водилн су Картагпњани са Рпмљаиима, са којима се завадише најпре око острва Сицилије. Картагпњани бише с почетка приморани да напусте своје владавине у Сицилији. Да би овај губитак накнадили, онп под својим вођем Хамилкаром заузеше Шпанију, а Хамилкаров син Ханибал пређе иреко Пиринеја и Алиа у Италију, где је за шеснаест година јуначки ратовао и одржао више сјајних иобеда над Римљанима. Али кад римска војска пређе у Афрпку, Хапибал бп приморан да остаги Италију и да дође у помоћ својој отаџбини. Ту га Римљанп победе и принуде Картагпну да закључи с њима мир под врло тешким ногодбама за њу, од којих је најтежа била та, да не сме ни с ким ратовати без њпхова одобрења. Картагињани не могоше исаунити ову погодбу, већ се потукоше са својпм ненријатељима Нумпђанпма, те Римљани опет завојште на Картагину, опколе је и после дуге и тешке борбе заузму и са свим сруше, 146 год. пре Христа. ГхЛАВА II. Фепичанска образованост 1 . значај фепичанског народа у историји образованости. — 2. Феиичанска трговина. — 3. Феничанске насеобине и тргови. — 4. Роба. 5. Индустрија. — 6. Порфира. — 7. Феничанска вера. — 8. ШиРЕЊЕ феничанске вере. — 9. Феничанска еуквица. 10. Мржња старих народа на Феничане. 1. Значај Феничаиског народа у историји образованости . — Грчко-римска образованост извела је Европу пз вариарства и поставила темељ ббразованостн данашњих народа. Ова пак грчко-римска образованост понпклајена основпма две велике источне образованости: мпсирске н халдејско-аспрске. У ширењу образованости са пстока на запад вршплп су значајну улогу Феничапи као посредници, који су пренели мпсирскохалдејску образованост Грцима. Они су то урадили помоћу морепловства и трговине, којом су довели у додпр образоване псточне народе са необразованим западним. Њихова малена земља беше, како вели пророк Исаија, „трг народима"; они разношаху робу на све стране као трговачки посредници свију народа. Њихови трговци иђаху у тадашње најобразованије земље, Мисир п Месопотамију, узимаху разне предмете што се тамо прављаху, као: врло лепо посуђе, дивне идоле, скупоцена ткива, добро оружје, Фине накпте, пли израђиваху сличне предмете у својим радионицама па их ношаху и продаваху варпарским народима око Средоземногмора, у Грчкој, Италији, Шпанпји. Они су ове иредмете распростнрали као трговци, из

тежње за добптком, али су тиме и нехотице распростирали образованост. Даровити Грци, који су се с почетка служпли само предметима, које им Феничани донеше, почеше мало по мало правптп и сами сличне предмете. Тако је код њих прво у Европп понпкла образованост, која се после распрострла на Римљане п друге западне наро,ад. Феничани су дакле знатни само као посредннцД, којн су пренели образованост са истока, а не каО. њени творци, јер они нису ништа. сами пронашли па ни стакло ни слова, за које се мислило, да су њихови поналасци. 2. Феничанска трговина. — Поменули смо да су се Феничанп, због близпне мора и због оскудпце у земљп за обрађивање, поглавито бавили трговипом. Они су водили трговину лађама на мору и караванима, на суву. Њихове лађе бпле су са једрилина, и градили су их од кедрова дрвета. При пловљењу нису морали једнако да се држе обале, јер су знали да се управљају н по поларној звезди, која им је казивала где је север. Како су они били смелп морепловци впдели смо из тога, што су они пловнли не само по Средоземном мору, већ п по свпма тада познатпм водама. Знамо још и то, да су још у VII веку пре Христа смели Феничани обишлп Африку на лађама, које је опремио мисирски Фараон Некао. Сувоземну трговину водили су Феничани иоглавито на истоку у Азији, где су слали своје караване у три правца: најуг ка Арабији, на исток ка Асирији и Вавилонпјп, п на север ка Јерменској и руднпцима у Кавказу. Ређе су онп водили сувоземну трговиву на западу, где су караванима ишли од утока реке Пада, кроз Германију до Балтиског мора, са чијих су обала доносили ћелибар, и од Марсеља кроз садашњу Француску до канала Ла-Манша на северу. 3. Фенкчанска насеобина н тргови. - Изузевши Картагину Феничани нису имали својих правих насеобина, као што су бкде насеобине старих Грка или данашњих европских чарода. На свом узаном земљишту они нису нпкад *.мали сувишног становништва за оснивање насеобииа у правом значењу те речи. Они су у земљама, где су трговали, подизали само тргове, управо зграде за трговину, које су ограђивали зидовпма и утврђпвали да бп их сачували од тамошњих урођеника. Г . оваким трговпма они су истоваривали своју роб своје посуђе, наките и идоле, а урођеницп су д лазили те их узимали, дајући за њих своје пр изводе и иредмете, који се у њиховој земљи н лазе, као што то и данас раде европски тргов са Црнцима у Африци. Овакпх тргова било свуда по острвнма и обалама Средоземпога мор<л. Често су око њих урођеници иодизали своје колибе, те су на тим местима временом постајалн градовп (као Гадес у Шпанпји). 4. Роба. — Роба, којом су трговали Феничани била је разноврсна. Онп су узимали од образованијих народа по највише њихове пндустриске пропзводе, а од варварских народа узимаху производе њихове земље и предмете, којих не беше на пстоку. Тако, Феничански трговцп доношаху: пз Вавилоније и Аспрпје разна памучна и вунена ткива, скупоцепе ћнлиме, лепе наките, добро